Веће зараде од јануара, продужена забрана запошљавања

Усвајање закона по хитном поступку предложено је, како је наведено у образложењу предлога, да би се стекли услови за примену предложених законских решења о буџету Републике Србије и у буџету локалне власти за 2017. годину.

Када је реч о повећању зарада, предложено је да за пет одсто оне буду увећане запосленима у полицији, војсци, правосуђу, научно-истраживачкој делатности, установама културе и социјалној и здравственој заштити.

Један проценат више биће издвојен за запослене у предшколским установама, у основним и средњим школама и установама ученичког стандарда, па ће њихове зараде бити увечане за шест одсто.

Упола мање, три одсто, намењено је за запослене у високошколским установама.

Изменама Закона о буџетском систему предвиђено је и да у јануару почне и исплата пензија увећаних за 1,5 одсто.

Предлог закона о буџету Србије за 2017. годину планиран је на основу прогнозе да ће у наредној години реални раст бруто друштвеног производа (БДП) износити три одсто.

Укупни приходи буџета пројектовани су на 1.092,9 милијарде динара и већи су за 18,9 милијарди динара или за 1,8 одсто од овогодишњих, при чему су порески приходи повећани за 36,5 милијарди (за 4,1 проценат), док су непорески нижи за 17 милијарди динара или за 12,2 одсто.

Планирани порески приходи износе 916,8 милијарди динара и чине 83,9 одсто укупних прихода, а непорески су пројектовани на 162,2 милијарде динара, што је 14,9 процената укупних прихода. Остатак чине донације у износу од 13,5 милијарди динара, што чини 1,2 одсто укупних прихода.

Порез на доходак пројектован је у износу од 56 милијарди динара и већи је за 14,3 одсто у односу на процењени износ у 2016. години.

Укупно учешће пореза на доходак у 2017. години износи 5,1 проценат и благо расте у односу на претходни период.

Раст у овом износу планиран је у складу са изменама политике зарада у јавном сектору, предвиђеног нивоа рационализације броја запослених код корисника јавних средстава и позитивним предвиђеним кретањима запослености и просечних зарада у приватном сектору, у складу са растом привредне активности.

Највећи утицај на кретање овог пореског облика имаће усвојене измене регулативе која уређује финансирање локалне самоуправе.

Смањује се учешће локалне самоуправе у расподели прихода од пореза на зараде, при чему укупан процењени удео локалне самоуправе у расподели пореза на зараде опада са 75,2 одсто на 71 проценат (АП Војводини припада 18 одсто пореза на зараде са територије АП), наводи се у образложењу Предлога закона о буџету.

Порез на зараде пројектован је на 29,2 милијарде динара, а порез на добит у износу од 74,4 милијарде динара, што је нешто више у односу на износ предвиђен у 2016. години и значајно више у односу на износ остварен у 2015. години.

Од наплате пореза на додату вредност очекује се прилив у висини од 466 милијарди динара, што представља номинално повећање од 4,1 одсто у односу на прошлу годину. Удео ПДВ-а у структури укупних прихода у 2017. години умерено расте и износи 42,7 одсто.

Приходи од акциза пројектовани су на 271,4 милијарде динара, при чему се на акцизе на нафтне деривате односи 144 милијарде динара, акцизе на дуванске производе 97 милијарди и на остале акцизе (укључујући и акцизу на електричну енергију) 30,4 милијарде динара.

Учешће акциза у укупним приходима износи 24,8 процената и благо је повећано услед планираних измена акцизне политике у 2017. години.

У оквиру акцизне политике код дуванских 15 производа, у наредном средњорочном периоду очекује се даље постепено усклађивање са директивама ЕУ, што подразумева поступно повећавање акцизног оптерећења, пише у предлогу закона о државној каси.

Од царина се очекују приходи на нивоу 38,6 милијарди и чине 3,5 одсто укупних прихода.