Колико ћемо плаћати порез на имовину
Истекао је рок до када су градови и општине морали да одлуче по којој стопи ће обранучавати порез на имовину за следећу годину. Углавном због новоградње, у већини локалних самоуправа скочила је просечна цена квадрата која је основица за обрачун пореза. Тамо где је то изразитије, локалне смоуправе су донеле додатне одлуке, тако да грађани и привреда не треба да очекују знатнији раст пореског задужења.
По броју нових и скупљих квадрата предњачи престоница, па су градски челници нашли модел да ограниче раст пореза.
"У оним зонама где ће доћи до појефтињења, појефтињење ће одредити тржиште, тамо где ће доћи до повећања наплате тог пореза, биће ограничено на максимум до два одсто", каже Никола Никодеијевић, председник Скупштине Града Београда.
Тако би за стан од 50 квадрата у другој зони, стар 20 година, порез био 10.700 дин, уместо овогодишњих 10.200, али због ограничења које је увео Град, власник ће платити 10.400 динара.
Овога пута у одлукама локалних власти није било знатнијих измена зона, а ни пореске стопе јер су многи већ стигли до законског максимума.
Најзначајнију олакшицу добили су пољопривредници из 52 јагодинска села, које су локалне власти ослободиле плаћања пореза. Већина градова се труди да добру наплату у претходном периоду, што боље искористи.
Драган Вукашиновић из Управе прихода у Зајечару каже да су грађанима, пореским обвезницима омогућили проверу задужења онлајн, а део новца је искоришћен за обуку запослених за рад са глувонемим особама.
"Што се тиче овог озакоњења и после пописа свих нелегалних објеката, а ми смо у том послом при крају, да ће објекти ући у базу података наше локалне пореске администрације и да ће то у следећој години повећати тај наш изворни приход", каже Ненад Бесеровац, председник Општине Богатић.
Да могућности за бољу наплату још има тврде и у организацији која је, уз помоћ Швајцарске и Немачке, финасирала попис имовине у 13 општина југоисточне Србије, неке од њих удвостручиле су приход од тог пореза.
"Швајцарска агенција за разој и сарадњу планира и разговара са Владом тренутно да то прошири до 50 локалних самоуправа у Србији. Када ће се они договорити то још није извесно, идеја је да тај пројекат крене на пролеће", каже Александер Грунауер из ГИЗ-а.
Према процени надлежног министарства, за половину нелегалних објеката власници порез већ плаћају а озакоњењем и друге половине, само у касе 50 општина, слило би се 6,5 милијарди динара више.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар