Како се паметно задужити и уложити
И пре првог снега на пољима, пољопривредници размишљају шта ће и како после зиме. Јануар и фебруар су месеци у којима пољопривредници највише подижу кредите.
Први кредит Јован Стојановић је подигао пре две године када је остао без летине. Није се информисао, па је, каже, камату плаћао чак 13 одсто. Други пут је више водио рачуна, добио годину грејс периода, камату од три одсто и рок отплате три године.
"Пољопривредници нису толико упознати са тим стварима где има која камата, кад пољопривреднику треба мало више да се о томе ради са сељацима. Ја сад знам, јер сам узима кредит", рекао је Јован Стојановић селао Кумарево.
Када је пре десет година Миланка Тртовић почела да производи традиционални златарски сир, количине су прелазиле тек нешто више од 3.000 килограма. Сада продаје 10 тона. За велику производњу, потребне су велике инвестиције, каже, углавном се довијала уз помоћ кредита.
"Ту је велика сума новца, почев од механизације која је битна за припрему хране, па онда од свих тих објеката који су потребни за стоку. Ниједан кредит нисмо ниједном заостали, увек смо сваки кредит вратили, тако да су нам сва врата отворена", каже Миланка Тртовић из село Комарани.
Када пољопривредник дође на шалтер, најважније је да има регистровано газдинство. Тек онда банка мери кредитну способност на основу зараде из претходне сезоне. За јануар и фебруар поједине банке планирају специјалне понуде комерцијалних кредита. Ако субвенционисани буду недостајали, они ће кажу имати спремна средства.
Ђорђе Радуловић из Банкр "Интеза" каже да пољопривредници у Србији као и свуда највише узимају кредите почетком године, за репроматеријал, док се касније током године одлучују и за инвестиције за обнављање механизације, проширење својих капацитета.
Пре задуживања у Привредној комори упозоравају, неопходно је планирање бар три корака унапред, шта ћете и колико да произведете, коме ћете да продате.
"Најбоље је стићи до нивоа прераде, када стигнемо дотле онда смо озбиљан прерађивач. Оног тренутка када стигнемо на виши степен прераде ми много више радимо, много више улажемо, али је додата вредност много већа и много је лакше те производе пласирати", рекао је Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.
Фармери који производе на мало, велику шансу имају само ако се удруже, подсећају упућени. Пољопривредник сам може да позајми до пет милиона динара, задруга чак три пута више.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар