Вујовић: Главни задатак да припремимо буџет

У изјави за нови број магазина "Diplomacy & Commerce", Вујовић је нагласио да је то заседање важно, јер се очекује да извршни директори ММФ-а потврде Србији закључење шесте ревизије стенд бај аранжмана из предострожности, који је Србија са ММФ-ом закључила у фебруару 2015.

Министар је рекао да ће влада наставити са постепеном фискалном консолидацијом која ће омогућити предвиђено повећање плата у јавном сектору и пензија, али је и указао да су највећи ризик за јавне финансије велика предузећа која "расипају ресурсе".

"Важно је да се спречи да велике компаније попут Србијагаса и ЕПС-а, РТБ Бора, Ресавице, Петрохемије, Азотаре и МСК расипају јавне ресурсе. Главни фактор ризика у прошлости било је поновно појављивање дугова у области енергетике и хемијског комплекса, и то не сме да се поново дозволи", рекао је Вујовић.

Почетним планом реформи, подсетио је министар, истакнуто је да је реструктурирање јавних предузећа суштина структурних реформи.

"Одлагање примене реформи јавних предузећа и гомилање дуговања представља сталну претњу за јавне финансије и програм реформи", сматра Вујовић.

Говорећи о структурном прилагођавању, Вујовић је рекао да је Србија током последње две године, постигла 3,9 одсто структуралног прилагођавања, док је у 2017. потребно направити "мали корак" како би се за краће време постигао трогодишњи циљ - прилагођавање од четири одсто.

Кључ за снижавање удела јавног дуга у БДП-у и постизање одрживог нивоа јавног дуга, додаје он, јесте осигурање примарног суфицита и ниже смањање трошкова финансирања испод повећања БДП-а осигурано кроз дугорочни раст.

"Ми већ имамо примарни суфицит и ускоро ћемо испунити други услов како се раст БДП-а стабилизује изнад три одсто и трошкови нашег дуга (плаћање камата) ускоро ће се спустити испод три одсто БДП-а", рекао је Вујовић.

Он је додао да недавно ратификован кредит од Абу Даби Фонда за развој (АДФД) не повећава ниво јавног дуга нити мења његову валутну структуру, већ доприноси смањивању трошкова јавног дуга за око четири одсто.

Упитан који су планови да се додатно повећају порески приходи борбом против сиве економије и реформисањем пореског система, Вујовић је одговорио да је смањење обима сиве економије веома важно и да држава може да подигне јавну свест када је реч о негативним последицама таквог пословања.

Како је додао, може да се побољша систем инспекцијског надзора и да се ефикасније гоне кривична дела и прекршаји, као и да се дају подстицаји за безготовинско плаћање и електронско књиговодство...

Говорећи о расту бруто домаћег производа у 2017, Вујовић је рекао да ће то зависити од инвестиција, извоза, али и приватне потрошње.

Са приходне стране, додаје он, прерађивачка индустрија ће наставити да обезбеђује нове послове и ствара приход и додатну вредност у средњем року.

"На дуже стазе модерне услуге биће све важније, не само у ИТ сектору, већ и шире, у дигиталној економији и у ширим областима професионалних услуга. Ако гледамо мимо сектора, главни извор нове додате вредности биће повећање продуктивности, пре свега смањењем незапосленост и, на дуже стазе, кроз иновације и већу конкурентност.

Улога владе је да подржи те процесе кроз одговарајући институционални и подстицајни оквир", поручио је Вујовић.

Министар сматра да ће успешна фискална консолидација и макроекономска стабилност бити одрживи на дуже стазе само ако су подржане структурним реформама и ако воде ка јаком инклузивном расту.

"У нашем случају, структурални изазови подразумевају реформу јавног сектора (јавна администрација, образовање и здравство) који грађанима треба да обезбеде модернију и ефикаснију услугу како би им време било слободно за продуктивнији рад, учење и одмор", рекао је Вујовић.