Како да домаћи намештај стигне до светских салона?

Иако се пробија на тржишта Европске уније и Русије, српски намештај још није постао и српски бренд препознатљив по квалитету и дизајну. За наше производе, углавном од масива, највише су заинтересовани регион, Немачка, Аустрија, Мађарска. Питали смо наше произвођаче, али и стране купце зашто нас више нема у светским салонима.

Док српски купац, чија је дневна соба у просеку 16 квадрата, гледа да ли се тросед развлачи и колико кошта, немачки, који живи и двоструко већем простору, тражи квалитет, дизајн и удобност. Зато је пут гарнитуре произведене у Србији до куће у Немачкој дуг и скуп.

"Морају да се испуне њихови стандарди у конструкцијском смислу, значи стандарди - које дрво, које сувоће, који материјали, да ли су водопропустиви, да ли су запаљиви. Он вам да један домаћи задатак и каже овако мора да буде. Све то више кошта, али наравно да се исплати", каже Зоран Вукелић из фабрике намештаја "Екстраформ".

А док се не исплати, српски произвођачи морају скупо да плате трошкове транспорта, увозне штофове, некада и упошљавање страних дизајнера.

"Ми и када имамо идентичан квалитет као италијанске колеге морамо нажалост увек да будемо јефтинији, јер када један Немац хоће да купи намештај из Србије он очекује да буде врло јефтин, а ако мора да плати нешто више онда би се пре одлучио за нешто из Италије", наводи Живорад Јововић из фабрике намештаја "Атлас".

"Једна од препрека која нама кочи ту причу је то што нисмо у Европској унији. Јер нас доста успорава у односу на нашу конкуренцију коју имамо, додатна папирологија", истиче Вукелић.

Преплављено намештајем из Кине, европско тржиште поново тражи квалитет. То је, сматрају ловци на намештај, идеална прилика за српске произвођаче.

"У Немачкој је седећи део на софи другачији, тврђи и чвршћи, дрвени намештај је префињенији са више детаља. Зато треба отићи тамо, разумети тржиште и онда направити производ који они желе да купе", објашњава Џеф Барон, заступник иностраних купаца.

"Српски произвођач испуњава критеријуме квалитета када ради за стандарде у Европи. Испуњава по критеријуму цене када је у питању масивно дрво, док рецимо саму иверицу и меламинске фолије не испуњава нити ценом нити квалитетом", напомиње Лео Палада, заступник иностраних купаца.

Проблем је што и даље више извозимо полупроизводе које странци прерађују и продају неколико пута скупље.

"У масовној производњи јефтиног намештаја не можемо да се такмичимо са светски познатим фирмама. Управо изазов и наша конкурентност и предност треба да буде у нашем дизајну, треба да буде у нашем производу. Морамо да продамо комплетан производ", сматра Јеша Ерчић из сектора дрвне индустрије Привредне коморе Србије.

А када и направимо комплетан производ морамо свету и да га покажемо, зато упућени саветују произвођаче да што више излажу на светским сајмовима.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом