Зелена градња штеди енергију и чува животну средину

У Европи се сваке три године удвостручава број зелених зграда. У Србији их има осам, а још 30 је у процесу сертификације. До сада је издато 1.600 енергетских пасоша.

Министарка грађевинарства Зорана Михајловић каже да још нисмо као друштво почели да размишљамо шта у ствари значи "зелена градња".

"То није само да направите зграду по стандарду, то значи да квалитетније живите, да мање трошимо ресурсе, да чувамо средину у којој живимо", напомиње Михајловићева.

Прва зелена зграда у Београду је амбасада Сједињених Америчких Држава које сертификују све своје државне објекте, па је онда и тржиште то прихватило као препоруку. Захтева је све више.

"Сада је већи акценат на здрављу, како зелена градња утиче да људи буду здравији, у погледу квалитета ваздуха, али и да се људи више крећу. Битно је да зграде буду отпорне на велике олује, земљотресе, да могу да послуже и као склониште", каже Надав Малин из америчког Савета зелене градње.

У Италији је зелена градња у успону, а процењује се да ће до 2019. године вредети 15 милијарди евра.

"Од нових зграда у Италији се захтева да имају уверење које обезбеђује најбољи ниво енергетске ефикасности. То се тражи и за зграде које су архитектонско наслеђе. Наша амбасада у Београду је стара 90 година а ми смо урадили пројекат који је омогућио уштеду енергије за 30 одсто",  истиче амбасадор Италије Ђузепе Манцо.

Зеленило у зеленој градњи није неопходно, али је веома пожељно.

Стручњак за зелену градњу компаније "Енерго" Марија Голубовић каже да све нове инвестиције које долазе у Београд иду по протоколу зелене градње.

"Зелене зграде иду ка том концепту здравих и срећних зграда. Смањује се потрошња енергије ако имамо зелени кров или тај концепт биофилије да видимо зелено и одмах се боље осећамо. Поглед на зеленило повећеава продуктивност за шест одсто", тврди Голубовићева.

Доприноси смањењу отпада за 70 одсто и емисије угљен-диоксида за 30 одсто.

Систем зелене градње поред тога што је здравији, он је и знатно економичнији. Приликом градње штеди 50 одсто воде и 40 одсто енергије. Процењује се да ће до 2018. чак 60 одсто објеката који се граде у Европи имати сертификат зелене зграде.