Развијена берза мотор економског раста

За бржи економски раст, земљи је неопходна развијена берза преко које могу да се реализују и крупне инвестиције и привуче од осам милијарди до девет милијарди евра, колико се процењује да је тренутно у земљи ван банкарског система. На Београдској берзи промет је пао на око пола милиона евра дневно, при чему се активно тргује акцијама само тридесетак компанија, речено је на берзанској конференцији.

На дан фабрике пре 14 година, "Металац" из Горњег Милановца изашао је на берзу.

"Берза даје шансу да се ви легитимишете да ли сте фирма која вреди или не вреди. Други бенефит је за акционаре, имате транспарентност, да акционари могу да тргују својим акцијама", објашњава председник Надзорног одбора "Металца" Драгољуб Вукадиновић.

Међутим, вредност њихових акција је пала са 60 на 25 евра, а акције других компанија још више. Берза је четири пута мања него на почетку, јер није било новца да се акције купују, а ни поверења у компаније, каже министар финансија и оцењује да је Србији сада потребна развијена берза, преко које стижу крупне инвестиције.

"Српска привреда креће ка тој одрживој путањи раста која ће смањити геп између нас и Европе. Да би се то догодило, неопходна је трећа генерација инвестиција која неће продавати само разлику између плата и продуктивности коју наши радници могу да понуде, него ће продавати читав сплет ствари", каже министар финансија Душан Вујовић.

Најављује измене Закона о тржишту капитала, а после тога, излазак на берзу и националних перјаница попут Телекома.

"Циљ нам је да те велике државне фирме, које су спремне и технолошки, и организационо, и по величини, и по транспарентности, и по стандарду технологије, и по свему осталом, могу да изађу на берзу а да то не произведе шокове ни на берзи, ни у ценама акција, ни у структури тих фирми", истиче Вујовић.

Берза би, уз озбиљне мере, могла да живне за годину-две, као румунска. Међутим, нама су паре потребне и у међувремену, а инвеститорима боље пословно окружење.

"Брзина промена није довољна, ја бих рекао да је чаша допола пуна јер видим потенцијал. Зашто људи не трче да овде инвестирају, зашто нема бума? Мора више да се ради и нема сумње да ће онда доћи", каже Александер Пикер из Комерцијалне банке.

А колико их привлаче државне субвенције?

"Мислим да су субвенције маргиналне, добре су за почетнике у послу, а за добро пословање кључно је имати добру радну снагу, инфраструктуру, конкурентне цене комуналија, енергената", објашњава Ернст Боде из "Масер техногаса".

"Када се све заврши цео сет преговора око тога шта добијате, шта је инфраструктура, на крају приче дођу и кажу: види, имам Словачку, Македонију, Мађарску, Бугарску, имам тебе, ајде сад да причамо. Не можете још увек да то игноришете јер јесте део реалног живота у разговору с инвеститорима, ми се сви такмичимо", каже председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.

Ернст Боде истиче да уопште није сигуран да ли је заиста потребно давати новац по радним местима или су боље пореске олакшице.

Са субвенцијама или без њих, закључују инвеститори, ствари у Србији иду боље него што су очекивали, а стање државних финансија охрабрује.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.