Како технологија утиче на пословање

"Дигитална трансформација мења све. Она је овде, суштински мења све што радимо. То није само ИТ пројекат, данас говоримо не о технологији, него о бизнису, како технологија утиче на бизнис", рекао је панелиста и модератор, председник ПКС Марко Чадеж.

Чадеж сматра да је технологија и да се начин на који се ради променио, вештине потребне да би се преживело су промењене и каже да је ПКС дигиталну трансформацију започео пре годину дана и да она захтева визију, циљеве и мотивацију људи.

"Мења се посао. Визија је да ПКС постане заиста организација која треба да буде у 'возачком седишту дигиталне трансформације', хоћемо да је спустимо до најмањих предузећа, до сваког малог бизниса. Пословни модели се мењају драстично и питање је његовог опстанка. Основна визија је да помогнемо приватном сектору на том путу, али и да променимо начин интеракције између привреде и државних институција", каже Чадеж.

ПКС је поставила себи циљеве на којима сада ради, истиче Чадеж и каже да је пре свега у питању спровођење потпуне реорганизације коморског система и да ПКС буде много једноставнија, ефикаснија и бржа сервисно оријантисана организацијом ка привреди.

"Ми смо једина привредна комора која је увела електронске услуге, сваки папир који вам је био потребан, за који је морало да се дође у привредну комору у Београд, за сада 19 различитих докумената, а ићи ћемо до 42 документа у наредна два месеца, добијају се сада на нашој платформи 'еУслуга', а поједине велике привредне коморе, попут аустријске или немачке, немају оволики број електронских докумената", рекао је Чадеж.

Председник компаније МК Група Миодраг Костић каже да Србија касни за развијеним светом, када је реч о дигиталној трансформацији и како би то илустровао, навео је да је дипломирао на информатици 1983. са дипломским "Увођење информатичког система у шећерану Врбас", а да је тај дипломски рад применио тек 2005. у шећерану коју је купио.

"Видите колико каснимо. Дигитална трансформација данас је као проналазак мотора са унутрашњим сагоревањем на крају 19. века, док су се још коњи користили за превоз и ко први ухвати тај корак, има шансе да ухвати корак са остатком света", рекао је Костић.

Ако као друштво успемо да урадимо дигиталну трансформацију, каже Костић, направићемо већу продуктивност локалне самоуправе, државне управе, бирократије и на крају ће се добити дигитална трансформација целе економије.

"Онда имамо шансу да ухватимо корак са светом и ако будемо расли са овим стопама од 1-2 одсто, биће нам потребно за 30-40 година да ухватимо корак са остатком развијеног света", сматра Костић.

Каже да у данашње време када постоје комплексни конгломерати, попут његове МК Групе, која има 120 оперативних фирми, треба замислити колико је потребно времена да се нађе 120 директора.

"Можете да тражите 120 директора, треба вам барем 10 година, пошто је то немогуће, онда имате други пут, да нађете мањи број, рецимо 12, али онда дигиталном трансформацијом и коришћењем нових технологија направити их ефикасним и тако компензујете немогућност да их запослите 120", рекао је Костић на трећем дану 16. Синергије.

МК Група, према његовим речима, покушава да се дигитално трансформише и пре две године томе процесу дали су радни назив "уберизација".

"Уберизација МК групе, односно дигитална трансформација, јер не постоји бољи пример на глобалном нивоу од тога шта је Убер направио са превозом, најбољи пример како дигитална трансформација трансформише цео сектор у свету", рекао је Костић.

"Дигитална трансформација већ реалност"  

Генерални директор Мајкрософт Србија и Црна Гора Жељко Вујиновић каже да је за његову компанију дигитална трансформација већ реалност, која омогућује нов начин живљења, учења и мора довести до потпуно нових бизнис модела.

"Чак и пекара на ћошку мора дигитално да се трансформише, то ће јој омогућити већи број корисника. Кључ дигиталне трансформације и њеног успеха управо је у интеракцији државног и приватног сектора, а нарочито битна је интеракција са универзитетом. То се мора подстицати", каже Вујиновић.

Сматра да то није процес који почиње, то је непрекидан процес, а да захтева од свих агилност, брзину, спремност на промене.

"Циљ свих нас је да будемо успешнији, као земља релевантнији, видлљивији и конкурентнији", каже Вујиновић.

"Дигитална трансформација улази у све поре наших живота"

Генерални директор Телекома Србије Предраг Ћулибрк сматра да дигитална трансформација, са нама или без нас, свесни ми или не, улази у све поре наших живота, у науку, образовање, привреду, државу, забаву...

"Мислим да је обавеза наше генерације да је 'гурнемо' у правом смислу, иначе ће нас генерације које долазе заиста прегазити. Телеком Србија има велику одговорност, ми као компанија гледамо из два угла на дигиталну трансформацију, из интерног угла, као унаређење ефикасности наших пословних процеса, унапредимо пословање компаније, да кроз њу унапређујемо пословање компаније", рекао је Ћулибрк.

С друге стране, он дигиталну трансформацију види и као могућност да Телеком буде ослонац и партнер који у синергији са свим осталима води Србију у свим правцима ка бољитку и да прати трендове у свету.

Суоснивач компаније Нордеус Бранко Милутиновић каже да припада дигиталној генерацији, да има дигитални бизнис, што значи да сваки елемент посла и сваки човек размишља на дигитални начин.

"Банални пример је да и запошљавамо кроз софтвер, нема печата, папира, оглашавање позиција ради се дигитално, све на сајту, сва комуникација са кандидатима је дигитална, ти људи пролазе кроз видео конференцију као разговор за посао, не пишу писма, не чекају у реду испред канцеларије да их директор позове", каже Милутиновић.

Он верује да ће у наредним годинама, већина бизниса, а можда и сви, морати да пређу на тај модел.

"Сваки човек који ради код нас мора користити дигиталне алате и знања. Развој вештачке интелигенције и технологије, пуно аутоматизованих занимања ће нестајати, а остајаће когнитивна, која ће морати да се раде дигитално", рекао је Милутиновић.

Државна секретарка Министарства трговине Татјана Матић рекла је да је за њено Министарство дигитална трансфорација почела одавно, и да је први успешан пројекат био дигитализација ТВ сигнала.

"Дигитална трансформација већ је дубоко у сферама нашег јавног и друштвеног живота, медији закорачили у њу, а кључно је да знамо да држава има визију, да је поставила циљеве и остаје питање људских капацитета који би требало све у плановима и програмима да остваре", рекла је Матић.

Додала је да је дигитална трансформација тешка, за поједине ресоре је и скупа, што је за државну управу додатно оптерећење, али подвукла да држава има визију, поставила је циљеве и ради на томе.

Помоћник министра просвете Снежана Марковић истакла је да добар део наших наставника не касни са дигиталном трансфорамцијом и да, након 10 'неуспешних година и два пропала пројекта' за увођење информационог система, најзад постоји информациони систем, модел отворених података.