Субвенције за србијански вез, ћилиме и опанке

Вез везу већ 30 година. Јелек, кошуље, панталоне, сукње породице Марајановић и данас имају своје купце. Мада, много мање него пре три деценије.

"Наши људи који су у иностранство, они су ти који су жељни овог нашег посла", каже Милана Марјановић.

"Да би опстао занат стварно треба имати и љубави и жеље и знања и трпети много да будете такорећи и гладни да бисте нешто постигли, да би имали", каже занатлија Милан Марјановић.

Иако стари занати изумиру, србијански вез успева да настави традицију.

"Моји синови су запослени али додатно раде и ово да би домирили свој буџет. И снајке раде, а и унука је почела да се занима за ово. Она ће напунити 18 година и планирамо да она остане са нама у радионици и да настави посао", наводи Марјановић.

Марјановићи су пре три године добили субвенцију за старе занате. Реновирали су стари објекат како би сместили радионицу и продавницу.

"То је јако битно да свако има свој радни простор и тако ћемо и опстати са својим простором. Иначе, плаћати кирију и бити негде - прође месец а ви не зарадите ништа", упозорава Милана Марјановић.

Помоћ је добила и фирма која готове две деценије израђује пиротске ћилиме. Ипак, то није било довољно да опстане на тржишту. Зато сада запослени, од којих су 80 одсто особе са инвалидитетом, праве и кесе, фолије и џакове, а стари занат чувају од заборава.

"У принципу пласман је на домаћем тржишту. Искључиво се ради за домаће тржиште, велики системи су нам циљна група јер су они велики потрошачи тога. Имамо за сада неких 70 одсто упошљеног капацитета", каже Марија Симоновић из фирме "Пиротекст трико".

Пре три године Министарство трговине издвојило је 16 милиона динара. Ове године су значајно скромнији. Занатлије ће укупно добити милион и 300.000 динара.

"Појединачне субвенције се крећу од 50.000, 100.000 и 200.000 динара. То је један скроман износ и због тога смо се ове године определили да подржавамо само традиционалне занате које се баве ткањем, ћилимарством, везом, опанчарством, филигранством, иконописом или терзијским занатом", каже Жељко Стојановић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Боља промоција старих заната биће приоритет Министарства. Купци су, кажу, спремни да плате загарантован квалитет.

"Занатлије ове године могу да користе средства за унапређење продаје. На пример, да израде сајт, да купе компјутер, да финасирају израду проспеката, флајера", каже Стојановић.

Да би дошли до купаца занатлије барем два пута годишње у различитим градовима у Србији организују изложбе својих производа.