Финансијски успех на рачун добављача

У домаћој економији најпопуларнији вид плаћања до скоро је био под слоганом "дођем ти".

Влада је 2013. године најзад прописала рокове плаћања од 60 дана, осим ако та обавеза није уговорена на рате. Тадa рок плаћања може бити до 90 дана. Теорија је једно, а пракса друго, па се финансијска дисциплина и даље крши, и то од оних најуспешнијих, попут великих трговинских ланаца.

"Предузећа која имају висок капитал која могу да се финансирају из сопствених средстава и даље су спремна да користе добављаче као сопствене изворе финансирања. Значи ово није прича о неликвидности већ о кршењу финансијске дисиплине", истиче Ружица Стаменковић из Агенције за привредне регистре.

Добављачи имају више начина да дођу до новца уколико је законски рок плаћања прекршен. То се односи на прекршајно гоњење, али и на укључивање пореских органа у наплату.

"Прво, они могу да се обрате суду где се на основу закона о извршењу и обезбеђењу наплата остварује у року од пет дана. Друго, имају право на једнократну наплату од 20.000 динара. Треће, имају право на затезну камату од 12 одсто годишње. Имају право да траже да све трошкове сноси дужник", објашњава привредни саветник Андрија Јовичић.

Из страха да не буду избачени из неког трговинског ланца, мало ко од добављача покреће принудну наплату. Чак се дешава и супротно, спремни су да плате трговцима такозвано прво пуњење и на све начине се труде да уђу у неки од система. Уместо да наставе производњу од прихода од продаје, добављачи поизводњу финансирају кредитима банака.

"Приватна предузећа уговарају са својим добављачима рокове исплате. У којој мери они то поштују и зашто ти добављачи то толеришу то је ствар њиховог договора. У сваком случају, ми говоримо о појави", каже Стаменковићева.

Та појава није својствена само приватним, већ и државним предузећима, мада се држава више не меша у рад фирми.

"Данас не постоји нико у Министарству привреде ко ће позвати министра енергетике или директора ЕПС-а и рећи му 'немој да гасиш струју зато што је у нашем портфељу а дугује ти паре за струју'", истиче државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић.

Пре неколико година ланац неликвидности се ширио а сума међусобних потраживања се кретала око две милијарде евра. Ти подаци су сада пословна тајна, али није тајна да та пракса није престала.