Вујовић: Србија битно смањила ризике, очекујем ниже каматне стопе

Подршка економским реформама Србије потврђена је још једном на јесењем заседању Светске банке и ММФ-а у Вашингтону. Оцењено је да је Западни Балкан најдинамичнија зона Европе, а предстојећа заједничка седница влада Србије и Албаније као позитиван пример сарадње у региону.

Министар финансија Душан Вујовић рекао је за РТС да су настављени разговори са ММФ-ом који су започети у септембру у Београду, а завршавају се последње декаде октобра, такође у српској престоници.

"Са Светском банком смо разговарали о текућим пројектима и плану сарадње са Владом Републике Србије о дефинисању приоритета и мерењу реализације приоритета у првих 100 дана нове владе", рекао је Вујовић.

Како је истакао, српска делегација је присуствовала састанцима који су показали куда се креће међународна заједница у препознавању проблема развоја, њиховом финансирању и фокусу међународних организација – о томе како елиминисати сиромаштво, смањити разлике међу земљама и припремити свет да апсорбује шокове нових технологија.

Министар Вујовић је разговарао и са потпредседником Светске банке за Европу и централну Азију Сирилом Милером који је рекао да је задовољан трендовима на Западном Балкану, укључујући и Србију. Има и замерки да је спора реализација реструктурирања јавних предузећа.

"Милер је приметио да је Западни Балкан једна од најдинамичнијих зона Европе. Јесу касније кренуле реформе, али се сада посвећују реформама и труде се да надокнаде време – Србија, Црна Гора, Македонија покушавају да ухвате корак и остваре ствари које су биле предмет земаља које су прошле декаде приступиле ЕУ", рекао је Вујовић.

Министар истиче да Берлинска иницијатива улази у завршну фазу, договара се подршка трговини као основи развоја сарадње и транзита преко подручја где је инфраструктура један од најважнијих елемената, као и слободна трговина и пружање финансијских услуга које то омогућавају.

Предстојећа заједничка седница влада Србије и Албаније ће бити корак у правцу да се подржи инвестициони пројекат и сарадња као основа будућег развоја и перспективе за све земље у региону, наводи Вујовић.

Жеља Светске банке је, истиче, да се фокусирамо на препреке на које наилазимо у овој фази.

"Пре годину дана препреке су биле у прихватању програма реструктурирања великих јавних предузећа, а сада долазимо у фазу реализације тога. Суштина је да програми треба да крену напред, велика предузећа треба да се оспособе да приме страни менаџмент, да хватају корак са светом у квалитету управљања ресурсима, да се оспособе да рефинансирају обавезе по нижим каматним стопама да би добиле корист од тога што је Србија битно смањила ризике и у свету се то кроз каматне стопе препознаје", каже Вујовић.

Очекује да се то рефинансирање врши по много повољнијим условима и за предузећа и Србију у целини.

"Очекујем да људи нађу свој интерес у новом приступу раду и да се остваре циљеви у реструктурирању и оптимизацији броја запослених у целом јавном сектору и јавним предузећима.

На јесењем заседању је закључено да је у 2016. дошло до благог застоја БДП-а, али прогнозе за 2017. су ипак мало боље.

"Очекује се оживљавање раста у Кини и земљама у развоју, повољнији услови за Србију, али не уклања изазове. Наставља се са подржавањем отворености привреда, прихватањем промена. Свидело ми се што је Кристин Лагард цитирала Кејнза – 'никада нам нису недостајале идеје, већ решеност да се одрекнемо старих навика, лоших институција, лоших решења да бисмо ишли напред'. Мислим да то важи за Западни Балкан, Србију и за цео свет", закључио је Вујовић.