Бјорнстад: Норвешко-српски бизнис форум 13. октобра у ПКС-у

Из тог разлога, у Београду ће, најављује амбасадор Бјорнстад, скупом у Привредној комори Србије 13. октобра званично почети с радом новоформирани Норвешко-српски бизнис форум.

"Форум је основан на иницијативу Ју-Би-Кју једне од највећих норвешких фирми у Србији, која је осетила потребу за специфичном мрежом која би повезивала норвешке и српске фирме које раде у Србији и Норвешкој", рекао је амбасадор, који је и сам био међу иницијаторима форума.

Догађају 13. октобра ће, како се очекује, присуствовати представници Владе Србије и ПКС-а, норвешког Министарства спољних послова, амбасадори Норвешке у Србији и Србије у Норвешкој, као и представници норвешких и српских фирми.

"Већ имамо Нордијски пословни форум, али у њему доминирају велике компаније, укључујући Теленор. Ју-Би-Кју и још неке мање компаније су у мају организовале скуп у Београду на коме су представиле ову идеју и велики број компанија је показао интересовање", навео је Бјорнстад.

Према његовим речима, неке српске компаније већ извозе на норвешко тржиште, углавном као снабдевачи норвешких компанија, а постоје и могућности за извоз хране.

"Увек сам се питао зашто у Норвешкој можемо да купимо бугарски или македонски, али не и српски ајвар. Постоји могућност и за извоз воћа, као и неких индустријских производа. Знамо да неке фирме извозе производе за норвешке произвођаче, али нема разлога зашто се тај извоз не би повећао", рекао је норвешки амбасадор.

"Историјске везе више културне него економске"

Отежавајуће околности су што је тржиште Норвешке релативно мало и удаљено, а историјске везе две земље су више биле културне, него економске. Такође често у Србији нису на располагању банке и адвокатске канцеларије преко којих су норвешке компаније навикле да раде у иностратнству, напоменуо је Бјорнстад.

"Компаније овде немају мрежу компанија на коју би се ослониле за савете и размену информација и то покушавамо да им пружимо овим Пословним форумом", истакао је амбасадор.

Србија је по пословној клими и радној снази атрактивна за улагања и постаје све атрактивнија, али је за привлачење инвеститора кључно усвајање регулативе ЕУ, навео је норвешки амбасадор.

"Норвешка је део јединственог тржишта ЕУ и компаније су навикле на европску регулативу тако да је чињеница да Србија не примењује исте прописе за њих нека врста препреке. У околним земљама попут Мађарске, Хрватске и Румуније она се примењује, тако да им то што су прописи у Србији нешто другачији поскупљује пословање а пре свега утиче на перцепцију одређене неизвесности", објаснио је Бјорнстад.

Што Србија буде више напредовала у усвајању регулативе ЕУ и прикључењу Унији, то ће бити привлачнија за инвеститоре, рекао је норвешки амбасадор.

"То је прво што компаније питају, па тек онда преко којих адвокатских канцеларија и банака могу да послују", закључио је Бјорнстад.

Норвешки амбасадор, чија земља није чланица ЕУ али јесте чланица НАТО, сматра да је интеграција у ЕУ за Србију најбољи начин постигне стабилност и просперитет.

"Један од разлога што Норвешка није чланица ЕУ је што смо, као и многе европске земље, решили политичко безбедносно питање кроз НАТО. Истовремено ми смо међу најбогатијим земљама ЕУ, па на известан начин можемо себи да приуштимо да не будемо чланица Уније," навео је Бјорнстд.

Амбасадор објашњава да су и у Норвешкој странке и политичка елита за улазак у ЕУ, али да се народ два пута изјаснио против уласка у Унију на референдуму – делимично како каже "зато што смо тако богати а делимично зато што смо у НАТО."

За Србију је европски пут најбољи начин да повећа богатство, јер јој то даје приступ тржишту, омогућава да се модернизује и реформише, закључио је Бјорнстд.

"Што се тиче НАТО-а, Норвешка је имала користи од чланства, али то је на народу Србије да одлучи", навео је амбасадор, који каже да и чланство у Алијанси носи одређене предности, јер неке високотехнослошке фирме не могу да раде у Србији зато што одређену технологију могу да развијају само у земљама НАТО или ЕУ.

Људско лице Србије у мигрантској кризи

Када је реч о спољној политици, Бјорнстад истиче да што брже Београд буде желео да приступи ЕУ то ће брже морати да прилагођава своју спољну политику ЕУ, не само када је реч о Русији већ и другим питањима.

Што се тиче Косова, амбасадор чија је земља признала Косово подсећа да нису све чланице ЕУ признале Косово и да је у овом тренутку најважније нормализовати односе Београда и Приштине, што ће обема странама донети и економске добробит.

Поводом ситуације у региону где је у последње време дошло до размене оштрих изјава, посебно са Хрватском, Бјорнстад хвали уздржаност Србије и политику премијера Александра Вучића.

"Свим земљама у региону потребни су нормални суседски односи. Мислим да је ваш премијер био веома умерен, конструктиван и обазрив, и сматрам да је то било веома мудро," рекао је амбасадор.

Бјорнстад је похвалио и држање Србије у мигрантској кризи, рекавши да је "показала људско лице".

Што се тиче Норвешке, Осло сматра да би новцем који издвоји да би задовољио потребе избеглица у Норвешкој, где је то веома скупо, могла много више да учини у региону из кога оне долазе, у Турској, Либану и Јордану.