Бољи привредни амбијент услов за већи извоз

Фабрика у Шумадији заштитним оградама опрема Швајцарске, Немачке, Руске, али и путеве земаља у региону.

"Извозимо близу 70 одсто своје производње. Оно што је у овом тренутку у припреми то је већи извоз у Русију и ми смо обезбедили извоз до краја године да би смо извозили до пет милиона евра", каже Зоран Бојовић из чачанског "Унипромета".

Српски производи традиционално највише одлазе у Европску унију и у регион.

Александар Кемивеш из Привредне комора Србије истиче да је реч о гранама из сектора пољопривреде као и о металској индустрији.

"Оно што у последње време предсдтавља извозни потенцијал Србије су услуге. Ту пре свега мислимо на ИТ услуге и на одређене бизнис услуге", каже Кемивеш.

И поред бољих извозних резултата, мали и средњи привредници често не успевају да своју робу више пута пласирају на исто тржиште.

"Треба преиспитати пре свега производ са којим се излази, да ли он задовољава све стандарде, да ли је конкурентан са ценом и да ли може да се унапреди у том смислу", каже Катарина Обрадовић Јовановић из Министарства привреде.

Чачанска фабрика успева да задржи квалитет и да произведе довољну количину, али скуп транспорт спречава је да извезе и више својих производа.

"Значило би нам када би се на нашем тржишту ту нешто променило. Трансформација српских железница траје предуго и немамо решење за траспорт до Русије, до Казаџстана, тамо имамо заинтересоване купце али нажалост транспорт толико утиче да наш производ тамо не може да прође", каже Зоран Бојовић.

Највећи суфицит Србија бележи у трговини са земљама региона, чему је допринео споразум ЦЕФТА. Тај споразум, кажу стручњаци, треба да се искористи боље него до сада, пре него што се оде корак даље и евентуално направи царинска унија по угледу на тржиште ЕУ. Најпре, отклонити административне блокаде.

"У смислу ми вама забранимо ово, ви нама оно, камиони чекају неколоко дана на граници, требају разне санитарне дозволе, то су све инструменти ванцаринеске заштите али то се не би решило овим питањем. Не треба очекивати неке спектакуларне резултате са ванцаринском унијом али потребно је имати пре свега тржишне вишкове, сести са тим земљама и са њима договорити да тај проток на гранци буде много бржи", каже професор Економског факултета Драгољуб Савић.

Домаће компаније и даље претежно извозе производе ниске фазе прераде или оне за чију се производњу углавном користе увозни делови. Бруто домаћи производ, сматрају стручњаци, повећао би се уколико би се напори усмерили на индустријализацију области где су предности наше земље јасне.

"На првом месту је да обезбедимо оном примарном произвођачу много већу стабилност него што има данас. Имамо ситуацију да људи који се баве малинама оставре поприличну зараду једне године, а следеће године ти људи једва преживе. Мора држава да створи амбијент у којем постоји неки резервни фонд", каже професор Савић.

Прошле године, Србија је извезла робу у вредности већој од 12 милијарди евра. То је сврстава на четврто место међу земљама региона. Испред су биле Мађарска, Румунија и Бугарска.