Швајцарске лекције из руралног развоја

Србија је већ дуго у врху листе европских земља по разлици у развијености - најразвијенији је београдски регион, а најнеразвијенији југ и исток земље. Једно од мерила је просечна зарада која је у Београду 56,5 хиљада динара и двоструко је већа него у Топличкој и Јабланичкој области.

Да би се разлике смањиле и подстакао развој привреде, држава од пре две године најављује измене Закона о регионалном развоју. У међувремнену, кажу, покушавају да подстицајима привредницима повећају конкурентност.

Како то раде у Швајцарској где је између села и града разлика у заради до 20 одсто, проверавала је на позив тамошње Владе и екипа РТС-а.

Нису лепи пејзажи једина сличност Србије и Швајцарске, и њих мучи то што им млади после школовања остају у великим градовима. Да би то променило швајцарска држава и кантони улажу велика средства кроз програме регионалног и руралног развоја, субвенције пољопривредницма достижу и 90 одсто и промовишу се локални производи.

"Мој брат је наследио имање од родитеља, а ја сам се после факултета одлучио за еколошку пољопривреду. Закупио сам земљиште и добијам уобичајене субвенције - за 44 хектара добијем 150 хиљада франака годишње... Половину свега што произвeдем, трудим се да продам у региону", каже Курт Брунер, пољопривредник.

Да би јаја и млеко с Куртовог имања лакше доспели до купаца у Цириху, он је постао члан "Натулија", једне од 150 регионалних организација у Швајцарској које помажу локалним произвођачима у освајању тржишта.

"Ми радимо с произвођачима из 13 општина и 260 њихових производа са посебном ознаком регионалног се продаје у локалним супермакетима највећих трговинских ланаца. Услов је да 80 одсто састојака буде из региона, и да произвођач има сертификат, јер за нас је регионално једнако квалитет", каже Корнелија Шели, вођа пројекта "Натурли".

То мисле и потрошачи у Швајцарској – за храну из околине спремни су да плате и знатно више.

"Ако хоћемо да се развија наш крај, онда морамо и сами да имамо свест и да купујемо призвод из тог краја. То је и еколошки важно, јер производ не мора да путује пола света и знамо од кога купујемо млеко, сир, од кога је јабука, месо. Тако то раде Швајцарци. У Србији људи увек мисле да је боље оно што долази из иностранства, а то свакако није тако", сматра Александар Грунауер из ГИЗ-а.

Свака држава креира мере према степену свог развоја и потребама становништва, кажу у нашем Министарству пољопривреде.

Драган Мирковић, помоћник министра пољопривреде, напомиње да је Србија у тој фази развоја да су главне мере које се тичу конкурентности фокусиране на инвестиције, унапређење производње, подизања стнадарда

"Оно што је недостатак Србији и где сигурно постоје огромне потребе је рурална инфрастурктура. Тешко је говорити о економки одрживом развоју и инвестицијама уколико немате руралну инфраструктуру", указује Мирковић.

Могли би каже и српски сеоски путеви да буду попут Швајцарских, уз новац из фондова Уније. Зато се сада локалне самоуправе припремају да на најбољи начин искорите та средства кад нам постану доступна.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.