Како се Србија спрема за коришћење ИПАРД фондова ЕУ

Процена да Србија још није спремна за коришћење ИПАРД фондова донета је на основу посете ревизора Европске комисије Србији у мају, а недовољна развијеност капацитета Управе за аграрна плаћања није једина мањкавост коју ће Србија морати да исправи, наводи Бетин извор.

За ову годину из тих фондова било је предвиђено 15 милиона евра, а када почну фондови да се користе износ се повећава из године у годину тако да за цео седмогодишњи период, на колико се средства ЕУ програмирају, може да достигне 175 милиона евра.

Услов за коришћење ИПАРД средстава био је да Србија преузме надлежност за процедуре за трошење фондова кроз такозвани децентрализовани систем и да се Управа за аграрна плаћања оспособи и појачају њени капацитети.

Министар пољопривреде Србије Бранислав Недимовић најавио је 15. септембра да ће у Управи за аграрна плаћања у наредна два месеца бити запослени потребни кадрови, али познаваоци прилика Бети су пренели да је потребно и да се ти људи додатно оспособе за овај специфичан посао, као и да се рад ухода.

Почетком ове године најављено је да ће током године Србија добити акредитацију за ИПАРД и да ће бити расписан први позив за коришћење новца за пољопривреду.

Тада је објашњено и да је прве године на располагању 15 милиона евра, док се сваке следеће године износ може повећати за пет милиона. Србија је 2014. добила акредитацију за такозвани децентрализовани систем коришћења новца ЕУ, а он се први пут примењује на делу пројеката из ИПА фондова за 2013. годину, који се и даље спроводе.

Децентрализовани систем конкретно значи да српске власти од Европске комисије преузимају одговорност за процедуре, попут тендера и других поступака за коришћење новца.

За коришћење ИПАРД фондова је међутим потребна посебна акредитација.