Зашто чекови не излазе из моде?

Иако смо одавно прешли на тастатуру и додир, у куповину се и даље носе папир и оловка. И користе више од пластике.

Осим камата које се најчешће крећу од 20 до 30 одсто, чекове од заборава чувају и накнаде за одржавање картица, тврде познаваоци. Она се, у зависности од банке и картице, наплаћује неколико стотина динара. Чек не захтева ни једно ни друго.

"Чекови су стари облик плаћања, али и даље функционише из простог разлога што га популаризују велики трговински ланци са функцијом одложеног плаћања. Управо је та функција чека, одложеног плаћања, нешто што га држи у животу и на неки начин показатељ је једне слабе куповне моћи, јер се за те чекове не купује ништа крупно него ствари за основно преживљавање", истиче Душан Узелац са портала "Каматица".

И, углавном, у трговинским ланцима. У једном од њих потврђују да, уз плаћање кешом и картицом, муштеријама нуде и могућност плаћања чековима, али га, кажу, не истичу у први план. И не бележе значајније повећање.

"Статистика говори да се у само три одсто од укупне куповине чекови користе као средство плаћања. Дакле, у односу на картице, нема говора о експанзији чекова или враћању чековима као доминантном средству плаћања", каже Никола Папак, менаџер за корпоративне комуникације компаније "Делез Србија".

Можда није доминантно, али је значајно. Готово девет милиона чекова реализовано је прошле године. С друге стране, од око милион и стотину издатих кредитних картица, готово 250.000 тренутно није активно.

"Чекови су потрошња нашег новца, али који ћемо имати у будућности, док су картице потрошња тренутног новца који смо позајмили од банке. То је суштинска разлика", наводи Узелац.

Док се некада чековима плаћао намештај или бела техника, данас се најпре користе за основне потребе. Највише их се испише током празника – Нове године или Божића, а неретко за летовање и пред полазак у школу. Банке их издају, продавнице одобравају јер другог избора немају.