Пејпал нема лиценцу за девизна плаћања унутар Србије

Народна банка Србије је то саопштила поводом писања појединих медија о пословању страних институција електронског новца у нашој земљи.

"У члану 10. Закона о платним услугама уређено је које финансијске институције могу пружати платне услуге у Србији (плаћања између резидената), а међу њима се налази само институција електронског новца која има дозволу НБС за издавање електронског новца (домаћа институција електронског новца), а не и страна институција електронског новца, која према Закону о девизном пословању може резидентима пружати услуге само за прекогранична плаћања", наводи се у саопштењу.

Другим речима, да би резидентима било дозвољено да међусобно обављају платни промет преко нпр. Пејпала или Скрила, неопходно је да се ове компаније лиценцирају код НБС као институције електронског новца.

До данашњег дана, Пејпал није поднео захтев да се лиценцира као институција електронског новца код НБС и стога, како се прецизира, у овом тренутку може служити домаћим правним и физичким лицима за обављање платног промета са иностранством, у складу са чланом 32. Закона о девизном пословању, али не и за њихова међусобна плаћања у домаћем платном промету.

Ово су, иначе, универзална правила која важе без изузетка и у Европској унији, па тако Пејпал пружа услуге грађанима и компанијама у ЕУ као лиценцирана кредитна институција са седиштем у Луксембургу.

Пружање платних услуга је лиценцирана делатност свуда у свету, а омогућавање да се ове услуге пружају у Србији између резидената без дозволе НБС довело би до парадоксалне ситуације у којој би стране институције електронског новца основане у држави у којој нема регулаторних захтева (нема надзора, посебног капитала као у ЕУ од 350.000 евра и заштите корисника) биле у далеко повољнијем положају у односу на домаће институције електронског новца на које се примењује режим еквивалентан оном у ЕУ.

Када је реч о резидентури корисника Пејпал налога или налога отворених код других страних институција електронског новца, из НБС истичу да Пореска управа контролише примену Закона о девизном пословању код правних лица.

Пореска управа, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, располаже неопходним правним и фактичким механизмима да утврди да ли је одређено плаћање преко Пејпала извршено између резидената и да у складу с тиме подноси захтеве за покретање одговарајућих поступака.

Према сазнањима НБС, у овом тренутку, осим у занемарљивом броју случајева у којима постоји сумња да су домаће компаније намерно злоупотребиле сервисе Пејпала да би примале електронски новац од резидената – домаћи корисници Пејпала не користе ове сервисе за пријем новца.

Представници НБС су, наглашава се, на многим јавним скуповима и састанцима с представницима ИТ индустрије, ПКС-а, УБС-а предлагали могућа решења како би пословни ентитети елиминисали сваки могући ризик тзв. "несвесног" кршења Закона о девизном пословању.

"Међутим, не може бити 'несвестан' онај резидент који се у јавности оглашавао као једна од првих апликација која омогућава у Србији плаћање робе и услуга, а притом је јасно да је реч о роби или услугама које се пружају превасходно домаћем тржишту", указују из НБС.

Централна банка је поновила да према важећим прописима који уређују девизно пословање нема сметњи да домаће компаније и грађани Србије врше не само плаћање већ и пријем електронског новца преко стране институције електронског новца по основу електронске купопродаје робе и услуга у иностранству, да могу слободно да врше откуп тако оствареног електронског новца и да преносе средства на свој девизни рачун код банке у Републици.