Давенпорт: У Србији око 600 пројеката ЕУ

На међупарламентарној конференцији "Надзор над ИПА фондовима: Успеси и изазови", Давенпорт је истакао добру сарадњу са Владом Србије у коришћењу тих фондова који су важни за реформске процесе, и истакао да постоји посвећеност у земљама чланицама ЕУ за политику проширења.

Рекао је да је добро што је конференција организована у Београду, наводећи да је Србија највећи прималац средстава фондова ЕУ у региону, па и у свету, која су конкретна, оперативна и функционална помоћ.

Говорећи о помоћи коју је до сада Европска унија дала за пројекте у многим секторима Давенпорт је рекао да ће у ИПА 2 циклусу, који треба да се спроведе у наредним годинама, већа пажња бити посвећена енергетици, заштити животне средине, али да ће акценат бити и на реформама, владавини права, развоју локалне заједнице и запошљавању младих.

Када је реч о изазовима у коришћењу ИПА фондова Давенпорт је рекао да је важно изградити капацитет институција за коришћење тих фондова, а потребно је, како је додао, да акциони планови за стратегије буду јасни, са прецизним буџетом, како би се постављени циљеви што пре достигли.

Каже да су конкретни примери подршке Европске уније помоћ Србији у мигрантској кризи, наводећи да су из ИПА фондова изграђен велики број објеката за смештај миграната и расељених и помоћ српском иновативном фонду за отварање нових компанија и радних места.

Један од приоритета јесте, како каже, и образовање, а Европска унија је помогла инфраструктурне пројекте на око 27 факултета у Србији, као и изградњу ректората у Новом Саду помоћу ИПА средстава.

Наводећи подршку приступању Србије Европској унији, Давенпорт је рекао да је ЕУ уложила много у реформу државне управе у нашој земљи и на изградњу институционалних капацитета.

Према његовим речима учињен је напредак у области заштите животне средине изградњом погона за прераду отпадних вода у Суботици и радовима у ТЕ "Никола Тесла", а у Ваљеву радовима на изградњи система за водоснабдевање.

"ЕУ је увек ту да помогне у кризним ситуацијама", рекао је Давенпорт, наводећи помоћ у санирању последица поплава у Босни и Херцеговини и Србији средствима из ИПА фондова, укључујући и средстава из фонда солидарности.

Потпредседник Скупштине Србије Верољуб Арсић рекао је да је основни спољнополитички приоритет Србије чланство у ЕУ, те да је отварање поглавља 23 и 24 у преговорима са ЕУ важна порука за грађане.

Арсић каже да је Србија добила потврду да ће политика проширења бити настављена, наводећи да је важно да унапређујемо државну администрацију како бисмо били спремни за коришћење ИПА фондова, као и за чланство у ЕУ.

Потребно је, каже Арсић, и подстицање пројеката регионалне сарадње, а Србија је спремна да сарађује са суседима како би се заједнички радило на реформским процесима.

Заменица директора Канцеларије за европске интеграције, која је координатор за фондове ЕУ, Ана Илић, рекла је да Србија за буџетски период од 2014. до 2020. има на располагању нешто више од 1,5 милијарде евра из ИПА фондова, те да је за проценат до сада уговорених и искоришћених средстава из ИПА фондова већи од 90 одсто.

Како је навела, изазови у коришћењу средстава из ИПА фондова били су недовољна спремност пројеката и капацитета, посебно у области инфраструктуре, што је довело до кашњења у реализацији пројеката.

Илић каже и да ће средстава из ИПА фондова бити лакше усмеравана у процесу отварања поглавља у преговорима са ЕУ, јер ће постојати јасна агенда и рокови за завршетак одређених пројеката.

На међупарламентарној конференцији "Надзор над ИПА фондовима: Успеси и изазови" учествују чланови парламената земаља у процесу проширења и Европског парламента.

У паузи Међупарламентарне конференције, Давенпорт је новинарима рекао да се сарадња ЕУ са Србијом у суочавању са мигрантском кризом односи на хуманитарну помоћ, изградњу и рехабилитацију прихватних центара у оквиру програма и пројеката Владе Србије, и текућих трошкова.

"ЕУ је издвојила више од 30 милиона евра за ове три области. Сигурно ћемо наставити сарадњу", рекао је Давенпорт.