Финансијска помоћ ЕУ Западном Балкану углавном успешна

Ревизорски суд је објавио извештај којим се оцењује начин на који је Европска комисија управљала средствима претприступне помоћи (ИПА) у Албанији, БиХ, Македонији, Црној Гори, Србији и на Косову у периоду од 2007. до 2013. године.

Ревизори су се фокусирали на секторе владавине права и јавне администрације, а у обзир су узети како процеси израде програма, тако и 52 национална пројекта и три регионална програма.

Извештај ревизора утврђује да управљачки циљеви које је Европска комисија успоставила нису увек били конкретни и мерљиви, да су се програми и пројекти темељили на потребама, али и да су у неким случајевима процене корисника у области владавине права показале знатне недостатке.

Коришћење средстава ИПА фондова било је отежано недовољним административним капацитетима у неким земљама, али и строгим захтевима повезанима са управљањем финансијским средствима ЕУ.

„Комисија би требало да примени строге услове и да прати предузете мере у погледу испуњавања тих услова. Ако то буде потребно, будућа финансирања могла би се смањити или обуставити”, нагласио је члан Европског суда ревизора Иšтван Сзаболцс Фазакас.

Европски ревизори истичу да је Комисија била ефикасна у праћењу примене пројеката, упркос примећеним недостацима у извештајима.

Била је и ”делимично успешна” у праћењу мера предузетих на темељу закључака и препорука произашлих из евалуација, констатује се у извештају.

Извештај ревизора наводи да је упркос значајним недостацима корисника претприступне европске помоћи, Европска комисија успела да одржи донаторску координацију.

Кад је реч о административним капацитетима, у оквиру помоћи ЕУ уопштено су постигнути планирани циљеви, док је подршка владавини права и реформи јавне управе оцењена као делимично одржива.

Извештај Европског суда ревизора објављен данас у Луксембургу наводи да Европска комисија није увек била доследна у примени услова када су у питању неки финансирани пројекти из сектора владавине права на Западном Балкану, а да су релативно мала средства била обезбеђена за кључна подручја као што су слобода медија, јавна тужилаштва и борба против корупције и организованог криминала.

Оцењено је и да су на одрживост пројеката финасираних из ИПА фондова утицали и изостанак политичке воље корисника да спроведу реформу у институцијама, недовољна буџетска средства, бројност особља, као и лоша координација.

Суд европских ревизора наглашава и посебну пажњу која је од стране Европске комисије била посвећена побољшању регионалне сарадње и јачању административних капацитета на целом Западном Балкану.

Истовремено, наводи се и да током раздобља обухваћеног извештајем (2007. до 2014. године) Савет за регионалну сарадњу није имао значајнијег учинка на терену.

Оцењено је да је политички дијалог у региону имао ограничени утицај на владавину права у великом броју случајева, али да је допринео напретку у области реформе јавне администрације.

Препоруке Европског ревизорског суда, које је Европска комисија већ прихватила, односе се на бољу израду и имплементацију пројеката на Западном Балкану, али и већу посвећеност националних институција у земљама корисницама помоћи.

Од 2007. до 2014. године финансијска промоћ ЕУ Западном Балкану кроз Инструмент претприступне помоћи (ИПА) износио је 5,1 милијарду евра.

Помоћ је додељена у оквиру националних и регионалних програма. Од тога готово четвртина помоћи додељена је за побољшање административних капацитета у основним областима владавине права и јавне администрације.