Могу ли банкомати заменити шалтере?

Ако банкомат неће клијенту, онда ће клијент банкомату. Једини услов је да се провизија или не наплаћује или да буде минимална, ако банкомат на којем плаћате рачуне није у власништву матичне банке. Када су правила игре јасна онда се и клијенти понашају рационално баш као они у Лесковцу.

Наиме, половина укупних плаћања рачуна за комуналне услуге телефоне и остале дажбине преко банкомата Уникредит банке у Србији обавља се у Лесковцу.

"Платила сам рачуне за 'Теленор' без провизије. Све рачуне могу платити на једном месту без чекања и провизије", каже једна Лесковчанка.

Такво понашање клијената не чуди јер су уштеде евидентне. На пример, накнаде за плаћање рачуна у експозитурама за стан од 65 квадрата почев од "Инфостана" за износ од 10.000 до 12.000 динара у просеку је 90 динара. Исто толико ћете платити за утрошену електричну енергију, кабловску телевизију, интернет и телефоне. То месечно износи око 450 динара или више од 5.000 динара годишње.

Иако и чекање на шалтеру има своје предности, будућност је да ћемо све мање времена проводити у експозитурама, а више на банкоматима.

У Хрватској већ има више од 1.200 банкомата на милион становника. У Македонији више од 600, а у Србији око 450 што говори о великом потенцијалу и будућности плаћања у Србији.

"У односу на првих шест месеци претходне године број банкомата наше банке повећан је за 20 одсто што је последично довело до раста броја трансакција од 30 одсто и раста обима промета на банкоматима за 35 одсто. Банка константно унапређује могућности банкомата, па сада су функције проширене на готово све производе и сервисе са истим квалитетом исто као да то радите на шалтеру у експозитури", истиче Лучано Белан, директор у Уникредит банци.

Електронска и безготовинска плаћања подстичу и економски раст. Наиме, смањење готовине у оптицају за 10 одсто значи и раст бруто домаћег производа за један проценат.