Јесмо ли економске патриоте?

Чоколаду из Швајцарске, пиво из Чешке, фрижидер из Кине или исто то, али произведено у Србији. Шта и зашто бирамо?

"Ја бих волела да наше купујемо, али ипак више верујемо немачкој роби - мада сада је све 'made in China'", каже једна од анкетираних грађанки, док неки наводе и да више верују домаћем него странцима те путују српске производе.

"Волим да купим домаћу робу зато што је наша производња и тиме помажем нашу привреду, а сад, ако ми се више свиди страна производња ипак ћу изабрати то", истичу грађани.

Кад се све сабере и одузме - истраживачи су утврдили да се сваки други купац у Србији труди да купује домаће. Притом њих 83 одсто верује да је домаћа храна квалитетнија, али исто толико њих чешће купује увозну обућу.

"Пре свега то зависи од конкурентности и квалитета наше индустрије и трговци се понашају рационално - они су мост између произвођача и потрошача. они ће продавати оно што потрошачи желе да купују. Трговици имају дозу економског патриотизма, међутим, ми не можемо да надокнадимо у одређеним категоријама. У обући је наша производња на ниском нивоу", објашњава Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије.

А и оно где квалитетом парирамо Европи или за њих чак масовно производимо, попут женских чарапа, често ни не знамо да је домаћег порекла - а за тај епитет кажу није пресудно ко је власник фабрике

"Када дате 100 динара за домаћи производ често 95 остаје у Србији - иде на пензије, плате, просвету, здравство а само пет иде у џеп власника фирме. Када дате 100 за страни производ, практично све то напусти финансијске токове Србије", истиче Милан Ристић из Удружења "Моја Србија".

Жарко Малиновић каже да наш животни бољитак зависи од тога колико подстичемо домаћу економију.

"Оног тренутка када купимо домаће ципеле, домаће одело, ми смо омогућили да неки радник у српској фабрици добије плату, потроши је у трговини, да она плати порезе - да имамо квалитетније школство, инфраструктуру", каже Малиновић.

То што на 73 динара робе коју продамо иностранству увеземо 100 динара показује да има још много простора да се више купује домаћа роба. По правилима Евопске уније, држава нема право да фаворизује домаће произвођаче. Али, постоје други начини да се потрошач подстакне да купује домаће. Попут брендирања.

"Више од две трећине би куповало домаће ако би постојала ознака о пореклу производа", напомиње Ристић.

Да економски патриотизам није стран ни најбогатијима, види се на готово свим међудржавним састанцима. Ко год има аутомобилску индустрију, на састанак долази аутомобилом домаће производње.