Чакрабарти за РТС: Наставак реформи услов већег раста

Сума Чакрабарти у интервјуу за РТС током посете Београду изјавио је да ће та банка да повећа улагања у нашу земљу и да је за већи привредни раст Србије пресудан наставак економских реформи.

Ово је ваша четврта посета Србији. Стиче се утисак да придајете доста пажње, имајући у виду да сте се само са премијером Вучићем сусрели три пута за скоро годину дана.

За мене је заправо цео регион Западног Балкана приоритет, за ЕБРД, а Србија је наравно највећа привреда у том региону па је стога веома важан приоритет у региону. Због тога сам ја толико много времена посветио доласку у Београд, разговору са премијером, са другим министрима, али и са представницима приватног сектора. Желимо да видимо шта ЕБРД може да уради још више како би помогао Србији на њеном путу европских интеграција и у ширем смислу да би развила своју привреду.

За време ове посете ви сте посебно истакли значај европског пута Србије. Како ЕБРД може да помогне Србији?

Мислим да можемо да помогнемо Србији на неке начине на које смо већ помогли другим земљама на њиховом путу ка чланству у ЕУ. Најважније питање за Србију и друге земље које теже да постану члан ЕУ јесте: могу ли њихове компаније, привреде, бити конкурентне када буду у ЕУ и да се суоче са конкуренцијом. Људи очекују да се стандарди ЕУ примењују. Наш посао је да помогнемо приватном сектору у Србији, на Западном Балкану, да буду још бољи како се буде улазило у ЕУ.

Да ли је наш приватно сектор спреман за ту игру?

Неки делови приватног сектора јесу спремни, али свакако предстоји доста посла у другим секторима. Једна од области о којој желим да разговарам са владом и ми на томе снажно инсистирамо јесте: приватизација предузећа која су у јавном сектору, јер ако се то не деси, неће бити конкурентне када уђу на тржиште ЕУ. То се не тиче само Србије већ и других земаља региона, исто је питање. Мислим да је Србија прилично напредовала, има руководство које верује у тај правац, и у политичком и у економском смислу, па мислим да имамо добар оквир да кренемо даље са тим.

Када сте поменули приватизацију, да ли сте на уму имали Телеком?

Да, Телеком је један пример али има и других компанија, у банкарском сектору.

Да ли је ЕБРД заинтересован за те компаније. Када смо последњи пут разговарали рекли сте да сте заинтересовани.

Да, наравно ми смо веома заинтересовани за то. Мислим да је заиста оно што је добро видети јесте да су садашња и претходна влада почеле да раде много ствари које су веома корисне, а у погледу Закона о приватно-јавном партнерству, концесија, пореског система. Све су то веома важне ствари које би требало да буду у правом облику да би дошло најпре до реструктурирања, а затим можда и до приватизације. Ми смо заинтересовани за исте области о којима смо и раније разговарали.

Да ли је сада само питање времена?

Да, мислим да јесте. Избори су завршени, нова влада је формирана, програм ММФ-а иде веома добро, али област која треба да се реализује јесу структурне реформе што ће омогућити напредак у томе. ЕБРД има толико искуства у раду са државним организацијама као и онима у приватном сектору кроз процес приватизације. Наше искуство је успешно па можемо да га пренесемо и у Србију. То бих волео да видим.

Ту је и ваше мањинско учешће у власништву Комерцијалне банке. Да ли је то добар пример сарадње приватног и државног сектора.

Да, апсолутно сте у праву. Једна од ствари, лекција о доброј приватизацији јесте укључивање ЕБРД-а у предприватизацију кроз помоћ у реструктурирању, кроз побољшање корпоративног управљања и кроз удео какав имамо у Комерцијалној банци. Све су то добри начини за осигуравање да компаније постану спремне за приватизацију, привлачне на тржишту за нове улагаче, и то је један много бољи, позитивнији приступ приватизацији него оно што је било 90-тих.

Дакле у случају Комерцијалне банке, заједнички је ваш и интерес Србије?

Да, апсолутно постоји заједнички интерес и нас и државе. У великој мери нам је циљ заједнички.

ЕБРД је применио прогнозу привредног раста Србије на више. Шта је кључно да раст буде још већи?

Мислим да је кључна ствар у будућности наставак реформског процеса а наредна фаза јесу структурне реформе. Пошто је формирана влада у августу мислим да сада постоји шанса да се иде напред и да се неке од тих реформи усвоје у парламенту али и да се одреди правац што је по мени много више реформски значајно. Ту су и инвестиције, само ове године ће ЕБРД уложити око 300 милиона евра што је мање у односу на претходне три године. Због чега је то тако? Није због тога што је Србија лоше радила, имате много добрих пројеката већ због тога што је било избора, требало је времена да се формира влада па су одлуке одлагане. Сви то знају. Али сада, пошто је влада формирана верујем да ће ЕБРД улагати 450 милиона евра годишње.

Ове или идуће године?

Не, ове године ће бити око 300 милиона, али наредне године ће бити већа сума. Веома бих волео да то буде и 500 милиона евра. Ако погледате свеукупне бројке и колико смо уложили у Србији, то је 4,4 милијарде евра у преко 200 пројеката. То је свакако значајан број у великом броју сектора, али има још толико потенцијала у Србији који је још неистражен. Премијер Вучић мислим исправно говори не само о великом пројекту, ауто-путу, већ и како да се привуку мала и средња предузећа у Србију јер ће она помоћи да се више људи у Србији упосли, посебно младих, а и ја бих се усредсредио и на то, а не само на велике пројекте. Морамо да наставимо да инсиситрамо и на тим малим и средњим предузећима. Сваке године ЕБРД помогне око 100 малих и средњих предузећа кроз саветодавне услуге, а мислим да је то сјајно.

Од ваше прве до последње послете, за ове четири године, где видите највећу промену у Србији?

Мислим да је Србија веома добар симбол онога што се догађа у великој мери и у региону. Када сам дошао овде први пут 2012. године, када сам први пут изабран за председника ЕБРД, цео регион, укљујући и Србију је био донекле заглављен, не знајући потпуно шта да ради политички и економски у реформском процесу. Ако погтледате 2016. годину, слика се потпуно изменила. У свакој земљи, а Србија је један од лидера, дошло је до померања и економски и политички у одређеном смеру. Веома је јасно пословној заједници да је Србија јасно рекла да има један основни циљ, то је чланство у ЕУ а да би дошло до тога морају се спровести реформе. Више поглавља је отворено као део тог процеса, а то је велика промена у односу на ситуацију од пре четири године.