Жита добро родила, следи борба за цену и купце

Ове године Србија може да рачуна на рекордан род жита и уљаница - око 12 милиона тона. То значи да ћемо квалитетом морати да се боримо за извоз вишкова које имају и други извозници. Велики принос најављује и ниже цене које су већ на вишегодишњем минимуму, али и проблеме са складиштењем када крене берба кукуруза.

За пољопривредника Синишу Малетић из Јарка, који под пшеницом има 260 хектара, род је добар, али је зарада, каже, лоша.

"Није више пшеница посеј, баци мало ђубрива и готово. Три пута смо ми третирали, кишна година је била, било је болести и све то кошта. И на крају, било је већег приноса, али цена је то поклопила и ми смо ту на нули", каже Малетић.

Малетић каже да би ценом од 18 динара за ову годину био задовољан.

Вукосав Саковић из Удружења "Жита Србије" каже да пшеница и јечам имају рекордне приносе, око три милиона пшенице што је апсолутни рекорд за Србију.

"Четири године за редом у свету имамо рекордни принос, што је оборило цене и ценом једино не можемо бити задовољни", каже Саковић.

На њиве ће за десетак дана ратари који су се одлучили за жути цвет.

Ове године сунцокрет је посејан на око 200.000 хектара. Ускоро почиње жетва и очекује се добар род и принос од око три тоне по хектару. Када се задовоље потребе домаћих уљара за извоз ће нам остати око 100 - 150 000 тона.

Соја ове године расте на мање хектара, јер је прошлогодишња суша узела данак. Ипак, преко границе би могло да оде око 100.000 тона. Почетком октобра почиње берба кукуруза који зри на око милион хектара.

"Крајем августа не видимо ни један усев где је кукуруз подгорео. То значи да је распоред падавина био изузетно повољан за кукуруз и сви произвођачи који су на време посејали, дали одрђену количину МПК, одржали усев чист, незакоровљен могу очекивати изузетно високе приносе и добар квалитет", истиче професор Ђорђе Гламочлија са Пољопривредног факултета у Београду.

И ове године, Србија ће као један од 10 највећих извозника у свету, имати по хектару просечан принос од око осам тона.

Пољопривредник из Јарка Бранислав Малетић каже да кукуруз изгледа лепо и да очекује приносе око 10, 11 тона по хектару. "Тренутно је стари кукуруз преко 20 динара", подсетио је Малетић.

"Све указује на то да ће цена и даље падати јер на целој северној хемисфери, која је поред Бразила и главни произвођач кукуруза, услови су иделани, свуда се очекује добар род. Опоравак цене код нас може да уследи тек онда када у свету поскупи, ми смо немоћни јер имамо вишкове које морамо да пласирамо и да се уклапамо у међународне цене", каже Саковић.

Како би се свако зрно исплатило, оно мора и прописно да се очисти и ускладишти. Тако му се чува и квалитет и вредност.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.