Недостају менаџери за заплењена предузећа

Царевић у интервјуу за Танјуг указује на бројне проблеме са којима се Дирекција сусреће у управљању другим привредним друштвима, о привремено одузетим некретнинама, уметничким сликама, накиту, новцу, возилима, као и о повраћају имовине за коју се докаже да није настала из кривичног дела.

Према његовим речима, управљање привремено одузетим привредним друштвима, којих је тренутно 36, представља највећи изазов у раду Дирекције.

Наиме, у зависности од форме привредног друштва које је предмет одузимања Дирекцији се поверавају на управљање акције, односно удели, а она своја управљачка права остварује у складу са статутима привредних друштава, указао је Царевић.

Циљ-стабилни пивредни субјекти  

"Наш циљ је код управљања овим привредним друштвима да их учинимо стабилним и профитабилним привредним субјектима. Међутим, то није једноставно и лако, јер се суочавамо са бројним проблемима", навео је Церевић.

Према његовим речима, да би једно привредно друштво било успешно потребно је да има добар и квалитетан менаџмент, али у овим случајевима до доброг и квалитетног менаџера уопште није једноставно доћи, јер су у питању предузећа која нису атрактивна за преузимање.

"Ми менаџерима не можемо понудити пристојне плате, а често се ради о привредним друштвима која су већ у блокади или пред блокадом у моменту одузимања. Чак и ако нађемо квалитетног и вољног менаџера да се посвети решавању проблема привредног друштва, он се суочава са проблемима у пословању, јер му је тешко да обезбеди кредите, а без кредита и обртних средстава није могуће трчати тржишну утакмицу", указао је Царевић.

Поред тога, како је додао, пословни углед тих предузећа је пољуљан самом чињеницом да је одузето од власника, а има и ситуација да су унутар самих предузећа успостављене погрешне праксе.

"Радници су нам причали да им газда доноси новац у кеси, навео је директор Дирекције и истакао да је то начин пословања који држава не може да подржи.

У неким случајевима, како је указао, као добра решења су се показала задржавање старог менаџмента, а у другим да се предузеће да у закуп.

У другим ситуацијама Дирекција покушава са УППР, како би се извршила реконструкција предузећа и оно пословало на бољи начин. Када су у питању запослени у заплењеним привредним друштвима, Царевић истиче да Дирекција има разумевања за положај у којем се они налазе.

"Генерално, са њима нема проблема осим што код њих постоји револт који је оправдан, иако је често усмерен ка Дирекцији. Међутим, следећи политику Владе – да се боримо за свако радно место, ми се трудимо да очувамо радна места у привредним субјектима који су нам поверени", нагласио је Царевић.

Највеће предузеће којим управља Дирекција – "Митросрем" има 450 запослених радника, 4.000 хектара најбоље сремачке обрадиве замље, фарму од 10.000 свиња, фабрику корна...

"То је један сложен систем који уназад годинама нико није успео да постави на ноге, да ради у пуном капацитету. Међутим, слушајући добре савете професора са Пољопривредног факултета то привредно друштво је у току прошле године остварило рекордан принос од када постоји", нагласио је Царевић.

Поред "Митросрема" по успешном пословању истичу се хотели у Новом Саду - "Војводина" и "Путник", који су такође привремено одузети Дарку Шарићу, коме ће у септембру почети поновљено суђење за шверц кокаина.

Према речима Царевића, ти хотели су успели да се подигну за један степен по категоризацији, са три на четири звездице, и остварују позитван резултат пословања.

Навео је и да Дирекција има и добру сарадњу са стечајним управницима који воде, такође Шарићеве хотеле – "Патриа" и "Президент" на Палићу.

Газдовање уметничким делима 

Када су у питању предмети од историјског уметничког или научног значаја, Дирекција их поверава на чување установама које су специјализоване за њих.

"Имамо 29 уметничких слика које се чувају у депоу Народног музеја, племенити метали и сличне ствари велике вредности чувају се у трезору Народне банке Србије. Имамо четири златне полуге укупне тежине скоро 50 килограма које смо излили од накита", навео је Царевић.

Уметничке слике су и даље у статусу привремено одузете имовине и нису продаване, нарочито што им вредност временом неће опасти, а иста је ситуација и са једним скупоценим аутомобилом.

У питању је ручно рађени "гумберт аполо", чија је тренутна вредност 650.000 евра, а која ће са временом још да расте.

"О судбини тих ствари ће се одлучити када њихов статус буде решен у судском поступку, а свакако у складу са одлуком Владе Србије", напоменуо је директор Дирекције.

Када су у питању друга вредна одузета возила, Царевић каже да је њихова продаја у нашим условима прилично проблематична због куповне моћи грађана и јер немамо тржиште које ће да "прогута" ту количину аутомобила.

Он је указао да су 99 одсто корисници привремено одузетих аутомобила државни органи, док један део иде у хуманитарне сврхе.

"То је зато што државни органи имају неопходну логистику која нам гарантује да ће привремено одузета возила бити сервисирана како треба док постоји правна неизвесност да ли ће та возила бити трајно одузета или ће бити враћена власницима", објаснио је Царевић.

МУП-у су, како је навео, возила средства за рад, па зато Дирекција од тог министарства добија највише захтева за коришћење заплењених возила.

Привремено одузета девизна средства и страни ефективни новац се, како је указао, депонују на рачуну код НБС, а динарска средства на динарском рачуну у Управи за трезор.

Трајно одузета новчана средства аутоматски иду директно у буџет, односно постају буџетска средства.

Он је навео да од издавања у закуп привремено одузетих непокретности Дирекција за управљање одузетом имовином Министарства правде месечно остварује приход између 50.000 до 90.000 евра у динарској противвредности, док се на рачунима Дирекције тренутно налази 163 милиона динара.

На рачуну Дирекције има привремено одузетих око 21.000 долара, 107.000 швајцарских франака, 12,8 милиона евра и око 83 милиона динара.

Дирекција се стара и о 241 привремено одузетом стану и 29 трајно одузетих, тако што се они издају у закуп. Када се испостави да заплењена имовина није проистекла из кривичног дела, Дирекција обавља повраћај те имовине.

До сада је извешен повраћај у 40 предмета и то 29 кућа, 63 стана, седам аутомобила, 11 привредних друштава, неколико апартмана, 20 локала, 1.6 милиона евра, 57 милиона динара, а враћени су и бензинска пумпа, аутоперионица, седам магацина и неколико гаражних места.

"Суштина института привременог одузимања имовине који се дешава у најранијој фази кривичног поступка је да држава осигура ту имовину, да у каснијој фази не би била отуђена и постала недоступна државним органима. У ових 40 случајева странке су у поступку искористиле законом предвиђену могућност да докажу да су имовину стекле на законит начин, након чега им је она враћена", рекао је Царевић.

Он је истакао да је Дирекција за то време управљала имовином са пажњом доброг домаћина, искључујући могућност настанка штете.

О томе сведочи податак да је од настанка Дирекције (2009. године) до данас против ње поднето свега 26 тужби, за које Царевић сматра да су у приличној мери неосноване, или немају везе да поступањем Дирекције.