Где ће бити гасно чвориште?

Првобитан план Русије и Турске био је да гасовод "Турски ток" има четири гасне линије које ће повезати обале Црног мора двеју држава. И предвиђени капацитет од 63 милијарде кубика гаса годишње, првобитно се поклапао са капацитетом "Јужног тока".

Међутим, "Гаспром" је још раније саопштио да би по дну мора ишле само две цеви, а Турска је дала нацрт само за један цевовод. Јасно је да и "Турски ток" прелама интересе великих сила.

"Наша пословица каже: када се слонови бију, трава страда, мали страдају. Тренутно је велика борба између САД и Русије око енергетике, око Европе, око Балкана. Русија извози 30 одсто гаса за Европу, то није монопол, монопол је 70, 80, 90 одсто. Према томе, жеља је да се што више смањи енергетски утицај Русије на Европу", каже Војислав Вулетић из "Удружења за гас Србије".

Идеја је била и да се, као наставак "Турског тока", гради гасовод "Тесла", који би гас допремао из Турске у Грчку и даље у Македонију, Србију до Мађарске. Али ни он нема перспективу јер ниједна земља нема новца да то реализује. Грчка је већ почела градњу своје деонице Трансјадранског гасовода (ТАП), који подржава Европска унија, али су количине ограничене. Бугарска се узда у то да ће Унија попустити око "Јужног тока".

"Имајући у виду правила европског енергетског пакета, немогуће је имати, поседовати истовремено и гас и гасовод којим се тај гас транспортује. Тако и овога пута без одлуке Европске комисије немогуће је планирати будућност 'Јужног тока'", каже професор Универзитета у Лугану Владимир Круљ.

Са гасним интерконекцијама Бугарска ће се повезати и са Грчком и са нашом земљом, па јој је друга опција да буде бар гасно чвориште.

Предложила је и "Бугарски ток", који би испод Црног мора руски гас допремао до терминала на својим обалама.

"Бугарска се стално препоручује да се код ње прави гасни терминал, али је питање да ли ће Руси на то пристати. Гасни терминали су добра алтернатива ако земље које се снабдевају гасом немају другу могућност, а при садашњој цени којом Русија испоручује гас Европи, гасни терминали су прескупи", каже Јелица Путниковић из Балкан магазинa.

Најреалнији гасни правац за сада је "Северни ток 2", који директно повезује Немачку и Русију, а повећао би испруке гаса европским потрошачима. ОМВ, један од његових акционара, поручује да тај гасовод није ривал "Турском току". Реализацију другог крака "Северног тока" још стопира Пољска.