Српске брескве на руском тржишту, шта се још тражи

У првих шест месеци извоз у Руску Федерацију повећан је за 18 одсто а вредност извезене робе је око 380 милиона долара. Скоро половину укупног извоза чинили су пољопривредно прехрамбени производи, којих је до јула извезено за четвртину више него лане. Повратак на тренд раста извоза из 2014. године, највише је омогућила стабилизација курса рубље.

Пет и по хиљада километара, робу је ове године послало 616 српских компанија. Извезли смо бисквите, саднице, семена, смрзнуто поврће, руже, али највећи раст чак четири пута, остварен је у извозу брескви и нектарина.

Дејан Делић из Пивредне коморе Србије истиче да је интересантно да међу десет највећих извозника у Руску Федерацију, осам су на неки начин иностране инвестиције у Србију.

"Европске компаније су препознале капацитет српског тржишта, организације производње овде и самим тим пласман на једно врло значајно тржиште. Ми очекујемо у наредном периоду повећање од два до три пута нашег извоза у Руску Федерацију", каже Делић.

Осим великих произвођача, на пример јабуке су пут Русије слала и мања удружења воћара. Задруга "Чачанска јабука" ове године извезла је око 2.000 тона.

"Наше могућности производне и извозне су далеко веће од складишног капацитета. Ми имамо потребе за проширењем складишних могућности и производња омогућава да извеземо далеко више него што сад остварујемо", каже Небојша Јовановић, директор задруге "Чачанска јабука".

За надлежене најважнији услови за повећање извоза су испуњени. То су добри политички односи и споразум о слободној трговини.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић каже да треба да се подстакне тај извоз, да се подстицајима омогући да се пољопривредна и свака друга производња повећа.

"Ово је далеко од максимума. Сада видимо где можемо да повећамо тај извоз, то је храна где и сада иде 40 одсто укупног нашег извоза. То је производња чарапа која заузима високо место када говоримо о индустријским производима, пнеуматске гуме за које постоји тражња и оно што је важно истаћи то су лекови", каже Љајић.

Милан Простран, агроекономиста каже да нема неких резулатата када је у питању месо и млеко.

"Ја бих волео да тај извоз ако имамо шансу прерасте у прерађивачки проиозвод у више фазе прерарде који ће имати већи ефекат на укупан извоз. Дакле, Русима требају и квалитетни сокови, џемови и пекмези, све оно што се од воћа може направити, ту су и алкохолна пића", истиче Простран.

Тржиште од 144 милиона становника заинтересовано је и за увоз грађевиснког материјала, ИТ, хемијску и текстилну индустрију.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.