Мањи род воћа, а нижа и цена

Када Србија као земља малина има принос мањи за 40 одсто, јасно је да година није најбоља. И воћари кажу да од 60-их, када су у Ариљу посађени први малињаци, нису имали лошију.

"Што се тиче летње бербе малине, ми малинари ићи ћемо на ту варијанту да је што пре заборавимо. Можемо рећи да смо донекле задовољни на цену која је у питању у откупу, али што се тиче приноса, десетковани смо", каже Божо Јоковић, председник Удружења малинара "Еко-воће" из Ариља.

Топло па хладно време, честе кише и мраз, утицали су на мање приносе свих раних сорти, развијање болести и корова.

"Настрадала је и вишња у цветању, настрадала је кајсија, а и бресква је имала проблема, значи свака појединачно, чак и јабука, која је неуједначено цветала, а с друге стране, јагодасте воћке су добро кренуле, али касније цветање праћено кишом, затим неуједначено зрење, топлота, град који је захватио нека подручја, свака је имала неку врсту проблема", каже професор Михајло Николић са Пољопривредног факултета у Београду.

Евица Михаљевић из Асоцијације "Плодови Србије" каже да је без обзира на временске услове, првих шест месеци била лепа, сасвим солидна година.

"Сва јагода, отишло је свеже око 9.000 и нешто тона, трешње око 5.500 тона, у шест месеци улази и рана бресква – око седам и нешто хиљада тона", каже Евица Михаљевић.

Сада је време љубичастих плодова. Шљива је окитила више него лане, а има је и за сушење. Ценом од 15 до 18 динара нису сви задовољни.

"Овако смо деградирани начисто. Са овим откупним ценама које се сад формирају и где се буквално отима роба, нас нема нигде", каже Тиосав Салемовић, произвођач шљиве из Липнице код Чачка.

"Како год да буде, кад роди, цена је добра", наводи Милан Чамагић из Музаћа код Блаца.

Срђан Милановић из Вешег Села код Блаца каже да га мало секира што више сушаре ничу него шљиваци.

"Али мислим да ће и то да се уклопи. Увозићемо шљиву онда однекуд", каже Милановић.

Јабуке, крушке и дуње, које сазревају у другој половини лета, обећавају солидан род.

"Сад су настали проблеми са смењеним падавинама и с обзиром на то да ми у великом броју воћњака немамо инсталиран систем за наводњавање, ето додатних проблема. Па онда се дешава нешто друго, плодови остају ситни", каже професор Михајло Николић са Пољопривредног факултета у Београду.

Тако ће нам бити и следеће године, упозоравају стручњаци, ако уместо улагања у наводњавање и заштиту, наставимо да се бавимо воћарством гледајући у небо.