Табаковићева: Банке стабилне и ликвидне

"Након константних притисака с краја прошле и почетком 2016. године, требало је да се догоди огроман шок попут Брегзита, који би свима указао на значај и посвећеност НБС и улогу централне банке у очувању стабилности", рекла је Табаковићева на представљању Годишњег извештаја о стабилности финансијског система за 2015.

Турбуленције из међународног окружења нису заобишле ни Србију као малу, отворену економију, приметила је Табаковићева, додајући да НБС није чекала да Србију "запљусну таласи неизвесности", већ је реаговала правовремено у сарадњи са Владом Србије.

"Деловали смо проактивно, непристрасно, а повећана је ефикасност интервенција. Побољшана је комуникација са свим учесницима и координација са владом", истакла је гувернер НБС.

Табаковићева је истакла да међународни портфолио инвеститори са поверењем гледају у владу и финансијску стабилност земље, и показују да су спремни да дугорочно улажу у динарске хартије од вредности.

Нагласила је да су интервенцијама НБС ублажени спољна и унутрашња неравнотежа и побољшани услови за одржив раст.

Табаковићева је рекла да банкарски систем остаје адекватно капитализован и високо ликвидан, што је, какао је указала, потврђено и посебним дијагностичким испитивањима највећих банака у Србији.

Навела је да ни код једне од 14 банака које су обухваћене истраживањем, и које обухватају више од 80 одсто активе банкарског система, није утврђен недостатак капитала.

Гувернер је, представљајући резултате рада централне банке, истакла да је референтна каматна стопа снижена за 7,7 одсто на ниво од четири одсто.

"Да таква каматна стопа функционише на динарском сегменту тржишта потврђује истовремено смањење каматних стопа становништву и привреди за 10 процената", навела је Табаковићева. 

Додала је да је фискални дефицит на најнижем нивоу од 2008, а добар резултат је и ниска инфлација.

Према њеним речима, динар је за 19 месеци ослабио два одсто, а то је учињено коришћењем девизних интервенција на ефикасан начин, штедљиво и проактивно, при чему су девизне интервенције за 2015. и 2016. кумулативно посматрано повећане за 25 милиона евра.

Ипак, наводи она, решавање питања релативно високог нивоа лоших кредита (НПЛ), остаје један од приоритета.

"Први резултати су већ видљиви, учешће НПЛ-ова је смањено и у мају ове године је износило 20,3 одсто", рекла је она, напоменувши да је НБС за свеобухватан приступ у решавању лоших кредита добила похвале Европске комисије и Европске централне банке, које су истакле да би модел по којем је те кредите решавала НБС требало да примењују и друге земље.

Нема разлога за бригу, НБС ради свој посао

Табаковићева је истакла да грађани немају разлога за бригу због последица Брегзита и вести о проблемима италијанских банака, јер српска централна банка ради свој посао и иде у сусрет догађајима.

Нагласила је да НБС није чекала да се деси Брегзит, јер не посматра пасивно ствари, већ иде у сусрет догађајима.

"Интервенисали смо пар дана пре да се не створи негативна психологија. Успели смо да са врло малим износом смиримо тржиште и покажемо шта се дешава", објаснила је Табаковић.

Наша земља ће, каже, имати последице у оној мери у којој Брегзит има последице по спољнотрговинске партнере у ЕУ, односно колико буде утицао на њихов раст.

Утицаће, додала је, кроз капталне токове, јер колико брзо инвеститори улазе у куповину хартија од вредности, тако и излазе.

"Наш задатак је да брод одржимо стабилним у тренутку када нас са свих страна запљускују изазови", истакла је гувернер НБС.

Табаковићева је најавила да ће НБС даље пратити кретање токова капитала и учешћа Велике Британије у свему томе.

Као што се понашала за време кризе у Грчкој, и у случају Брегзита НБС је санирала оно што су могли бити утицаји, подвукла је Табаковићева.

Такође се осврнула да постоје приче о проблемима италијанских банака, подсетивши да су стране банке у Србији посебна правна лица са уплаћеним капиталом и која послују по нашим законима.

"Ми смо спремни да реагујемо на сваки начин да се ништа не деси", поручила је Табаковићева.

Гувренерка одговара и на питање да ли због ниских камата на штедњу у еврима треба преусмерити део девизне резерве у друге инвестиције.

"Девизне резерве су девизне резерве и оне служе као резерве и оне су у Србији на високом нивоу. Завршили смо годину са 10,3 милијарде евра од чега је 18,5 тона злата. Негде око седам одсто злата учествује у тим девизним резервама и налазе се углавном код нас, а остатак тих девизних резерви служи оној намени којој и треба да служи, стабилности и покрићу не само тромесечном што је минимум него 7,6 месеци увоза девизним резервама које имамо", напоменула је гувернер.

Домаће банке положиле су и стрес тест који је у више наврата спровела Народна банка да би у случају најгорег сценарија банке које послују у Србији имале довољно капитала за наставак рада.

Говорећи о најавама поскупљења свињског меса, Табаковићева каже да ће то подићи инфлацију за највише 0,4 одсто. У вези са наводима појединих медија о могућој продаји Комерцијалне банке француској Сосијете женерал банци, гувернерка каже да Народна банка не учествује у тим преговорима, али подржава све што консолидује тржиште.