Произвођачи незадовољни откупном ценом шљива

У чачанском крају је почела берба раних сорти шљива, пре свега лепотице. Род је добар баш као и квалитет али је у шљивицима уместо радости, забринутост. Произвођачи су незадовољни откупном ценом од око 15 динара будући да се почетком недеље за килограм тог воћа давало дупло више. Хладњачари кажу да немају места за складиштење, да су руски купци по конзумну шљиву отишли у Молдавију где је род такође добар. Имамо ли рецепт за воћку по којој волимо да нас препознају у свету?

Осим за песме и народна предања, Србији је шљива важна и због извозног биланса. Страних купаца, има мање него ранијих година, а нема ни довољно места у хладњачама. Зато је и цена, кажу произвођачи, ниска.

"То ће морати да се скине само да не трули на дрвету по некој мизерној цени од 12 динара. То је испод свих критеријума", каже Тиосав Салемовић, воћар из Липнице код Чачка.

Годишње произведемо око 400.000 тона шљиве, а од 70 одсто рода направимо ракију, мањим делом пекмез или слатко, углавном за домаће потребе. Иако од ње најбоље зарадимо, осушимо свега пет одсто шљиве.

Будући да се предвиђа мање интересовање страног купца за висококвалитетне конзумне сорте, савет стручњака је да тамо где нема хладњача, шљива попут чачанске лепотице, оде у сушару.

"Ми смо правили експеримент са овом сортом и она се може сушити, има крупноћу за сушење, међутим њен проблем је неодговарајућа сува материја јер ипак се она гаји као стона шљива, значи као шљива за употребу у свежем стању", каже др Олга Митровић из Института за воћарство Чачак

У привредној комори Србије кажу да је рано за страх од тога да руски купац неће доћи по свежу шљиву.

"Ја мислим да је рано за такве неке анализе, с обзиром на то да је прошле године извезено 11 милиона долара свеже шљиве у Руску федерацију и два милиона вредности суве шљиве, мислим да је то још увек добар потенцијал", истиче Ненад Будимовић из ПКС.

Са 4.500 тона извезене суве шљиве лане смо зарадили колико и са 18.000 тона свежег плода. Србија има много малих сушара које раде по различитим стандардима иако страни купац тражи велике количине робе истог квалитета. У Министарству пољопривреде кажу да су издвојили и средства за усаглашавање стандарда прераде.

"Министарство је за 2016. годину предвидело за изградњу али и за опремање сушара за воће, и у том смислу субвенционишу се сушаре са 40 од 50 одсто у средстава у односу на укупну вредност инвестиције", каже Колинда Хрехоровић из Министарства пољопривреде.

Последњих године се је више модерних засада сорти за јело и сушење, стручњаци кажу да ни их требало сачувати од вируса који прети из старијих шљивика.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.