Прихваћен извештај о раду Фискалног савета

На седници одбора која је трајала више од четири сата члан Фискалног савета Владимир Вучковић рекао је да је план смањивања буџетског дефицита на 0,5 одсто бруто друштвеног производа до 2019. остварљив и да је потребан да би ниво јавног дуга, који је сад далеко изнад законске границе од 45 одсто почео да се креће силазном путањом.

Истакао је и да је нижи дефицит потребан, јер држава доста издваја на камате, око 3,5 одсто БДП-а.

Према његовим речима, Фискални савет сматра и да је важно да се истраје и у замрзавању плата и пензија, односно плата и у наредној години, а пензије и у 2018, како би дефицит пао на ниво од 0,5 одсто БДП-а.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков рекао је да су основне ствари на којима је савет у прошлој години радио била борба против сиве економије, јер се процењује да она чини 2,5 одсто БДП-а, проблеми децентрализације, док је велика пажња посвећена и проблемима привредног растра.

Посланик Српске напредне Странке Верољуб Арсић рекао је да је Извештај о раду Фискалног савета у прошлој години бољи од свих досадашњих, додавши да је потребно да се прекине више са праксом "апокалпитичних предвиђања за Србију и њене грађане".

Посланик Српске радикалне странке Зоран Красић имао је замерке на рад Фискалног савета, а једна од најзначајнијих је била да то тело није улазило у структуру ниједног зајма који је Скупштина прихватила.

Красић је имао и замерке на Финансијски план Агенције за енергетику Србије (АЕРС) прецизирајући да та агенција користи државне паре и да мора бити укључена у јавне финасије, што то сада није случај.

Додао је и да никоме није криво што су трошкови АЕРС-а како су изнети у плану за 2016, процењени на 226 милиона динара и то што то тело тражи дозволу да запосли 13 нових људи, јер је 10 запослених отишло, већ је нагласио да је потребно да се јасно каже да то тело "кошта државу".

Према његовим речима, интерес да се формира и да АЕРС овако ради имају "само они који су бацили око на енергетске капацитете Србије".