Гасовод "Истринг" заобилази Србију
Замена за "Јужни ток", гасовод "Истринг", заобићи ће Србију. Словачка и Бугарска потписале су споразум о градњи тог гасовода, што је део плана ЕУ да обезбеди алтернативу руском гасу. Истовремено, руски извоз гаса у Европу расте, па зато "Гаспром" очекује да ускоро добије сагласност свих земаља чланица за градњу "Северног тока 2".
Гасовод "Истринг" повезаће средњу и југоисточну Европу: од украјинско-словачке границе, преко Мађарске и Румуније, до бугарско-турске границе.
Инвестиција вредна 2,2 милијарде евра спада у јефтиније пројекте јер ће се користити и постојећа гасна мрежа. Словачка и Бугарска су се договориле о капацитету од 20 милијарди до 40 милијарди кубних метара гаса годишње.
"Дакле, то је добар гасовод као једна конекција за евентуално могуће снабдевање једне и друге стране, али тај гасовод не даје никакву нову диверсификацију, никакав нови извор осим руског гаса", напомиње Војислав Вулетић из Удружења за гас.
Уредница Балкан магазина Јелица Путниковић истиче да је тај гасовод, заправо, једна добра пословна идеја Словака, који хоће да се укључе у нове тенденције ЕУ да се направи што више гасних мрежа.
"Питање је ко ће га финансирати, јер Унија није одобрила средства за његово финансирање", наводи Путниковићева.
Истовремено, руски извоз гаса у Европу расте, само прошле године увећан је за осам одсто. Зато и "Гаспром" очекује да ускоро добије сагласност свих земаља чланица за градњу "Северног тока 2", који повезује Русију и Немачку.
"Гасовод 'Северни ток 2' удвостручиће наш извозни капацитет преко северног коридора и за један и по пут скратити путању за допремање руског гаса до све већих тржишта у северној и западној Европи. У поређењу с традиционалном рутом, смањиће трошкове транспорта гаса и до два пута", напомињу из "Гаспрома".
Москва најављује да би могла да оживи и пројекат "Јужни ток", ако Унија покаже вољу за то. То би био спас за енергетску безбедност Србије и целог Балкана, који је и најугроженији, јер има само један правац снабдевања – преко Мађарске.
"Сматрам да је јужној Европи и централној Европи 'Јужни ток' неопходан и сматрам да ће он бити у догледно време изграђен", додаје Војислав Вулетић.
Кроз Енергетску унију коју је формирао, Брисел покушава не само да повеже европско гасно тржиште, већ и да обезбеди ниже цене гаса. Увози се из Америке, али је транспорт скуп.
"И даље су цене ниже у Америци. Имамо неке процене колико ће цене пасти због Енергетске уније, али је прилично тешко то сада рећи, јер ће се ствари динамично развијати под утицајем светског тржишта гаса и нафте", објашњава потпредседник Европске комисије задужен за енергетику Марош Шефчович.
Иначе, Унија је овог месеца издвојила 263 милиона евра за енергетску инфраструктуру. Највише новца уложиће у градњу гасовода који ће повезати земље чланице у балтичком региону.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 17
Пошаљи коментар