Како Словенци користе плодно тло

Квалитетно и незагађено земљиште, свуда у свету најскупљи је природни ресурс. Зато стручњаци апелују да се плодно тло не претвара у грађевинско и индустријско. Словенија је на време схватила то упозорење па пољопривредницима даје субвенције од 600 до 900 евра по хектару. Притом, младима који се одлуче за живот на селу одобрава још за четвртину веће субвенције.

Стотинак километара од Љубљане, у селу Маколе до плодне њиве тешко се долази, јер је то брдско-планински предео у којем има највише пашњака. Студенткиња Полона Ратајц каже да је имала среће када је пре пет година пронашла парцелу од шест хектара на којој је засадила органску аронију.

"Аронија се код нас углавном увозила па смо схватили да је то одлична прилика да почнемо да је гајимо, добијамо увећане субвенције, јер производимо органску аронију", каже Полона Ратајц, узгајивач органске ароније из места Словенске Коњице.

Полона је сада највећи произвођач органске ароније у Словенији и једна од 250 нових пољопривредних произвођача, колико их је сваке године у Словенији. Њен отац, сматра да само удружени пољопривредни произвођачи имају сигурну будућност и сигуран пласман производа.

"Тешко се земља налази зато је чувајте у Србији јер све може да пропадне али земља увек чува вредност", каже Драго Ратајц, пољопривредник из села Маколе код Словенских Коњица.

За разлику од Србије која има 4,8 милиона хектара обрадивог земљишта, Словенија је далеко мања, укупне обрадиве површине су око 600 хиљада хектара, две трећине су траве, док је само једна трећина обрадиво земљиште. Бесповратним средствима, ресорно министарство подржава младе на почетку бављења пољопривредом.

"Конкурс за доделу око 12 милиона евра расписује се сваке године... а почетак бављења аграром желимо да олакшамо. Дајемо 45.000 евра за отпочињање бизниса, а ако се тиме бавите из хобија онда 18.000 евра", каже Дејан Жидан, министар за пољопривреду, шумарство и исхрану Словеније.

"План словеначке Владе је да оснивањем агробанке помогне пољопривредну производњу, посебно органску, која заузима девет одсто површина. За сада важну улогу има државна НЛБ банка, уз чију је подршку и породица Ратајц почела да гаји аронију", додаје Жидан.

"Од 75.000 газдинстава у Словенији, 15 одсто су клијенти банке. Полина је добила кредит, јер је урадила одличан бизнис план. Урадили смо посебан програм за финансирање малих пољопривредних фирми којима дајемо кредите до пола милиона евра уз ниске каматне стопе", наводи Тамара Железник, директорка за мала предузећа НБЛ, Љубљана.

Од производње хране Словенија убира две милијарде евра годишње, а тренутно извози цетвртину хране коју произведе, и то највисе у Немачку и Аустрију.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.