Како премостити јаз између малинара и власника хладњача

Дани малине који се прослављају на централном градском тргу у Ариљу прилика су да произвођачи, хладњачари и стручњаци сумирају резултате. Процене да ће род црвеног српског злата подбацити за најмање 20 одсто по свему судећи неће умањити зараду од извоза, будући да је откупна цена виша него лане и износи око 220 динара за килограм. Ипак, разлога за забринутост има, не само због ћуди природе, већ и људи.

Сви су сагласни да овде расте малина чији је укус и мирис далеко испред иностране конкуренције. Нема сагласности међутим, колико за њу треба да се плати. Произвођачи кажу да више не могу сами. Помоћ ће тражити од државе.

"Да не радимо више овако кампањски и стихијски већ да то уоквиримо у неке нормативе, почев од ангажовања сезонске радне снаге, до садног материјала, до адекватних услова за производњу прераду и пламсан значи сви да буду укључени у том ланцу од произвођача до извозника и државе", каже Божо Јоковић из фирме "Агроеко воће".

Осим профита, у малинарству је важно делити и ризик, кажу стручњаци и додају да нема напретка док је јаза између произвођача и хладњачара.

"Како ви сарађујете са хладњачарима? Ја искрен да будем не сарађујем никако. Ми смо подржали ово данас као асоцијација нисмо као удружење", каже Драган Богдановић из фирме "Виламет спас" из Ариља.

Ипак, засади расту, али не и род. Саднице се често уместо из проверених институција, узимају расађивањем из матичних засада.

"Већ дуго је присутан недостатак садног материјала, стихијско и непланско планирање и садња малина у условима у којима не постоји апсолутно никакви услови за рентабилну производњу. Слична ситуација је и у свету тако да су поред Србије пад у производњи ове године доживели и главни куонкуренти, Пољска која је ове године имала подбачај и 50 одсто затим САД, Енглеска и све друге земље", каже Александар Лепосавић из Института за воћарство Чачак.

На државном нивоу, у Привредној комори Србије процењују да род неће толико подбацити.

"Процена је око 20 одсто мањи род од прошле године али то неће наравно угрозити наш извоз. Прошла година је била рекордна по производњи негде 120 хиљада тона малине. Тако да неће наши привредници наши извозници бити погођени на тај начин", каже Ненад Будимовић из ПКС.

Уколико не желе да угрозе извоз, пре свега на руско тржите малинари ће убудуће морати више да се побрину о хигијени бербе, на то их опомињу пошиљке које су им враћене јер је у њима нађен норовирус.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.