Произвођачи органске хране лакше до кредитора

Свет је засићен нездравом храном, али је и органска производња у великом узлету. Произвођачи који имају добар пројекат лако нађу тржиште или кредитора.

"Наш пројекат се заснива на томе да муштерија дође код нас на газдинство, види производ и убере сам који жели. Може да спреми и зимницу код нас", каже Драган Аћимовић из Футога.

Слично је и са произвођачима органске живине с тим да је та производња знатно скупља и захтевнија.

"Ту су природни услови где нема континуитета као у кавезу, када знаш да имаш 80 одсто од кока носиља, даш им храну, воду, режим светла и завршио си причу. Међутим, овде је нешто сасвим друго. Четири или пет дана када пада киша оне смање за 20 одсто носивост", каже Стевица Кречуња из Дубљаје.

Стручњаци упозоравају да инспекција не контролише стално класичне произвођаче већ само по пријави, а да су произвођачи органске хране под сталним присмотром. Ипак, сертификовање таквих производа није скупо.

"Ако је то воћарство које је ризичније за напад штеточина и болести, ако су то повртарске културе или сточарство онда ће више пута годишње долазити контрола и сертификационе куће да их обиђу и да виде да ли има операција које су можда ризичне", каже Снежана Ољача са Пољопривредног факултета у Београду.

Банкари увек прате трендове када кредитирају произвођаче. Кажу да је Србија богом дана за пољопривредну производњу.

"Органска производња има значај и као дугорочно профитабилна и као део који доказује одговорност Србије за дугорочно одржив развој, не само за неке краткорочне профите", каже Бранко Грегановић из НЛБ банке.

Иако је сваки девети хектар земљишта у Србији необрађен и погодан за пољопривреду без хемијских средстава, органску производњу је сертификовано тек око 2.000 пољопривредника.

Тражња за органском производњом је већа од понуде, а тржиште је вредно 60 милијарди долара.