Ниска откупна цена пшенице

Да би произвођач пшенице са оваквом откупном ценом солидно зарадио, мора да постигне за трећину већи принос од просечних српских четири и по тоне по хектару. Драшко Пријић из Јарковца очекује седам и по тона будући да је користио висококвалитено семе и заштитна средства.

"То све много поскупљује цену пшенице и зато треба министарство да препозна тај квалитет и да награди произвођача који тако производи пшеницу а не производе са тавана и сумњивог квалитета", каже Пријић.

Сматра да би пшеница произведена на тај начин требало да буде бар три, четири динара скупља од остале пшенице.

"Ја нисам чуо да неко још у средњем Банату или у овом делу разврстава категорије пшенице", рекао је Пријић.

У Министарству пољопривреде кажу да је израда правилника о разврставању пшенице по квалитету у току. На листу захтева пољопривредници им стављају и интервентни откуп робних резерви.

Жарко Галетин са Продуктне берзе Новог Сада каже да је пракса показала да онда када држава наступи на тржишту, поготово са неком респектабилнијом количином од 100.000 - 200.000 тона у откупу, то дефинитивно утиче и подстиче цену на тржишту у време самог откупа када је притисак понуде највећи и када је по правилу цена пшенице најнижа.

Иако се за домаће тржиште пшеница углавном не разврстава, извозници и те како мере садржај протеина и других параметара квалитета будући да то од њих тражи страни купац. С друге стране, пекарске смеше од високо-квалитетних сорти пшенице углавном увозимо.

"У последње време и неки наши произвођачи покушавају да направе неке смеше на неки начин са побољшивачима више раде него са различитим врстама пшенице тако да за сада негде чак 95 посто се увози", истиче Зоран Пралица из Уније пекара Србије.

Ове године стручњаци очекују да ће се са српских њива скинути рекордних три милиона тона пшенице, 40 одсто зрна најбољег квалитета ће отићи у извоз.