Наплата више од петине кредита под знаком питања

За већину пут до кредита није ни лак ни кратак - банке траже гаранције, питају где радите, колико зарађујете, с ким живите и да ли сте здрави. Правила нису иста за све. Одређеним предузећима зајмови су одобравани иако су била на ивици банкротства. Резултат: банке имају муку да наплате више од петине кредита, па штету покушавају да умање тако што их продају испод цене.

Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић каже да је ствар одлуке сваке банке и њене процене могућности да наплати нешто што у овом тренутку изгледа ненаплативо.

"То је као да направите операцију неког тумора, да сте уклонили тумор и да више не може да угрожава организам. Питање је да ли је сваки тумор малигни или бенигни", објашњава Мусабеговић.

Милош Чуровић из регионалне адвокатске канцеларије "ODI Law firm" каже да су се крајем 2015. године већ десиле трансакције лоших потраживања и да се почетком 2016. то наставило,

"Лоша банка би била решење за укључење државе, значи свеобухватно укључење државе у решавање проблема које је држава пласирала. Причамо о проблематичним кредитима које је држава дала привреди и чије би решење растеретило билансе банака и направило специјалну институцију која би се искључиво тиме бавила и стабилизовало тржиште ненаплативих кредита", објашњава Чуровић.

Разлику између износа кредита и новца добијеног његовом продајом неко мора да покрије, а за државу је неприхватљиво да то буде буџет.

Петар Секулић из Народне банке Србије истиче да НБС ни једног тренутка није имала на столу отворену опцију оснивања лоше банке коју би спонзорисала држава.

"Нама је представљен модел лоше банке у Ирској, али проблеми су били много већи у Ирској него у Србији. Односили су се на стамбене кредите становништва. У Србији је главни проблем у привредним друштвима и привредним друштвима у стечају", каже Секулић.

Што се тиче приватног решења за лошу банку, Секулић каже да не постоји никаква препрека да се таква врста банке оснује од стране приватног сектора.

Противници идеје о оснивању лоше банке наводе да Србија већ има Агенцију за осигурање депозита која се бави лошим кредитима, води стечај за 19 банака и покушава да наплати државна потраживања.

Међутим, на другој страни су они који сматрају да би оснивање "контејнер" банке могло да се испостави као једино могуће решење уколико се не испуни државни план за смањење броја лоших кредита.

Већ има побољшања, кажу у Народној банци - од августа, када је донета Стратегија, 23 банке су ван банкарског сектора продале 19 и по милијарди динара спорних кредита - двоструко више него за претходне две и по године.

Износ зајмова чија је наплата под знаком питања смањен је са августовских 3,7 милијарди на 3,57 милијарди евра.