Антић: Коришћење угља реалност у Србији

Србија производи 70 одсто електричне енергије из термосектора, рекао је Антић на конференцији "Требају ли Западном Балкану термоелектране".

"Нисмо срећни због тог односа али он представља реалност времена и земље у којој живимо", рекао он.

Антић је додао да треба смањити ефекте коришћења угља на животну средину али и да на критике због коришћења угља треба одговорити предочавањем реалног стања.

Навео је да многе земље у Европској унији производе много више струје из угља и као примере навео Пољску са 150 терават часова (Твх), Немачку са 250 и Чешку са 50, док је у Србији укупна производња струје 38 терават часова.

"Једине земље које имају мали процент угља су оне које производе из нуклеарне енергије", рекао је он.

Антић је рекао да ће Србија до 2025. године завршити одсумпоравање и денитрификацију, односно увођење система за отклањање сумпор-диоксида и азотних оксида у производњи струје.

Министар рударства и енергетике рекао је да се развијају и обновљиви извори енергије, да Србија има "фид ин тарифе", односно подстицајне цене за производњу струје из тих извора енергије, и да се очекују велика улагања у ветропаркове.

Експерт за животну средину Енергетске заједнице југоисточне Европе Петер Вајда рекао је на скупу да у садашњим условима прозиводња струје у термоелектранама не би требало да буде стуб енергетике и додао да су такозвани спољни трошкови тога, попут утицаја на животну средину и здравље, велики.

Вајда је рекао да је студија Енергетске заједнице из 2013. године показала да би на Западном Балкану користи од примене директива о великим ложиштима и индустријским емисијама 15 пута премашивали трошкове.

Вајда је рекао и да су у свим земљама Енергетске заједнице у току припреме за примену Директиве о великим ложиштима од 1. јануара 2018. године и додао да је тај рок за енергетику јако мали.

Стручњак Енергетске заједнице за животну средину је рекао да су угаљ и друга фосилна горива наизглед јефтини али да доносе велике трошкове у другим областима, попут здравства и животне средине.

Директор за стратегију Електропривреде Србије Александар Јаковљевић рекао је да би могућа алтернатива угљу у Србији могле бити нуклеарне електране, додатна изградња великих хидроелектрана и обновљиви извори енергије, али да ту постоје ограничења.

Јаковљевић је навео да за нуклеарне електране за сада постоје законска ограничења али да би, ако би се та ограничења и отклонила, за прве кораке требало 20 година и више, и додао да је изградња скупа, односно да су трошкови од пет до шест хиљада евра по инсталисаном киловату.

Јаковљевић је рекао и да свакако треба развијати обновљиве изворе енергије и оценио да су у тој области све земље региона, осим Хрватске, у почетној фази.