Ко пије, а ко од козјег млека зарађује

Због љубави према животињама али и због чисте рачунице, дипломирани архитекта, Јелена Марић напустила је државни посао и из Новог Сада дошла у Србобран, где је подигла фарму коза. Њихово млеко је најпре продавала млекарама, а онда је направила сопствену.

Сада, уместо 50 динара за литар сировог млека заради много више готовим производима. На рафовима великих трговина бори се са далеко већим, индустријским играчима.

"Mи све морамо да урадимо на идентичан начин као велике индустријскe млекаре, врло је мала разлика у односу на прoписе за њих и прописе за нас. Слична је ситуација и код наручивања амбалаже где ви морате да наручите велике количине амбалаже тако да се сусрећемо са тим проблемом да нисмо компетентни на тржишту са овом количином производње", истиче Јелена Марић из "Карпе дием".

У Министарству пољопривреде уверавају да су препознали значај мини млекара и традиционалне производње. Завршили су, кажу, правилник који чека нову владу.

Додају да компромиса у вези са хигијенијским стандардима неће бити, али друге прописе могу да прилагоде малима.

"Постоје таква паковања која су рецимо лист неке биљке или дрвена посуда. У том смислу су ти критеријуми измењени у односу на ове који сада важе за класичне погоне за прераду хране", каже Љиљана Ивањац из Министарства пољопривреде.

Каже да би поступак температурне обраде требало да буде другачији, јер ће се тако смањити критеријум, у смислу да може да се прави сир од некуваног млека, али додаје да ће то бити сиреви са дугим зрењем по технологији.

У козарству као у ретко којој другој производњи хране, висока билошка вредност не значи и више трошкове производње.

"Козе знају да дају и до 20 пута више млека у односу на своју телесну масу, што не може ни једна друга животиња да да. Са друге стране њихово млеко се одликује одређеним карактеристикама које су данас веома тражене на тржишту зато што је установљено да особе које су алергичне на кравље млеко ту исту алергију не испољавају када конзумирају козје млеко", каже професор Владан Богдановић са Пољопривредног факултета у Београду.

Готово сво козје млеко у Србији произведе се на малим фармама. У време бесцаринског увоза индустријских производа који су боље субвенционисани од наших, производи по традиционалној рецептури могли би да буду кључ опстанка малих пољопривредних газдинстава.