Или новац из фондова ЕУ или субвенције државе

Средства Еврпске уније намењена пољопривреди могу се користити за примарну производњу меса, млека, воћа и поврћа, за њихову прераду, за куповину механизације и за сеоски туризам.

"Када је реч о механизацији, мислимо да је оствариво и да то можемо зато што те услове испуњавамо за куповину трактора. Међутим, за изградњу фарми и остале инфраструктуре, тешко ћемо доћи до тога. Због чега, па зато што морамо да градимо фарме ван насељених месте где нема инфруструктуре, струје, воде и где ћемо тешко долазити до грађевинских дозвола", наводи Јовица Јакшић из Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Стручњаци кажу да би пољопривредници већ требало да пишу план за инвестицију и да скупљају документацију, јер је то услов да им буде враћено 50 до 70 одсто средстава које су уложили.

Они који би да купују нова грла стоке већ сада морају да контактирају са генетским центрима, да размишљају о увозној дозволи и евентуалном карантину за стоку. Већи број животиња захтева и већу фарму.

"Тада вам треба грађевинска дозвола, нацрти, пројекти, разне понуде и када се пројекти буду радили и када конкурси буду отворени, замислите ако 50 њих хоће да гради фарму, а ви треба да доставите три понуде. Мислите да ће неко да седи у грађевинској компанији и само да пише понуде за пројекте за вас", наводи Горан Ђаковић из Агробизнис магазина.

Пољопривредницима, односно правним лицима моћи ће да буде враћено од 5.000 до два милиона евра по пројекту. У ресорном министарству кажу да је заблуда да је Ипард новац намењен тзв. великим играчима. Победиће, кажу, добре идеје и они који ће те идеје поткрепити потребном документацијом.

То је захтеван посао, а да би био сигурнији да ће проћи кроз европско бирократско сито, пољопривредник може да анагажује консултанта или агенцију. То ће га коштати између 300 и 3.000 евра у зависности од обима пројекта чак и ако не буде одобрен. Лиценце или посебна правила за ову делатност министарство није прописало. Ред су увели у оквиру својих служби.

"У свим локалним самоуправама ће се знати име и презиме запосленог који ће моћи да пружи основне информације да ли корисник може да конкурише. У оквиру пољопривредних стручних служби ће бити оспособљен један до два наших саветодавца који ће моћи да им помогну око израде бизнис плана и конкурсне документације. Сигурно да то није довољно. Вероватно је довољно за прву или другу годину позива", указује Драган Мирковиц из Министарства пољопривреде.

У министарству поручују да Ипард није социјална категорија. Они који за њега конкуришу губе право на субвенције из буџета Србије, без обзира на то да ли су им европска средства одобрена.