Дотација стамбених кредита

И поред светске финансијске кризе и увећаног буџетског дефицита, држава ће и даље дотирати стамбене кредите за грађане млађе од 45 година. Да ли ће се предвиђена квота од 487 милиона динара потрошити до краја године, зависи и од тога да ли ће банке подићи камате.

Интересовање је смањено и због преобимне документације. С друге стране, у Националној корпорацији за осигурање кредита тврде да за три минута обраде један кредит, под условом да је документација потпуна.

Највећи број грађана који нема решено стамбено питање, то јест не поседује ниједну некретнину, а нема више од 45 година, може да добије стамбени кредит који дотира држава.

У укупној цени стана купац учествује са 5 одсто, држава са 20 одсто, док банкарски кредит покрива преостале три четвртине цене стана. Под тим условима, и Милица Шапић хтела је да реши стамбено питање.

"Када сам почела да прикупљам документа за стан схватила сам да ми треба преко 20 и више докумената и да цео поступак јако компликован, а да продавац није био у могућности да ме сачека и самим тим морала сам да одустанем од тог кредита преко државе иако сматрам да је најповољнији", каже купац Милица Шапић.

У банкама кажу да је актуелна финансијска криза смањила потражњу за стамбеним, па тако и дотираним кредитима.

"Наше досадашње искуство и пракса у вези са субвенционисаним су показали да се јављају одређени ограницавајући фактори и проблеми. Волкс банка ређе је радила захтеве који су се односили на субвенционисане кредите", каже Ненад Лучић из Волкс банке.

Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита, у последњих тридесетак дана, за дотиране кредите стигло је око 340 захтева.

За сада, тврде, има довољно пара. Слажу се да је документација обимна, али да је систем евиденције некретнина јако лош, посебно када је реч о објектима у изградњи.

"Исплата кредита код таквих врста кредита са објектима у изградњи је условљена уписом хипотеке, ми нисмо сигурни да ли ће земљишно књижни суд уписати хипотеку над одређеним објектом и онда се поставља питање да уколико се не уписе не мозе бити исплате кредита.

Али генерално треба очекивати да због скока каматних стопа и смањеног обима дугороцних извора код пословних банака дође до умањеног пријема захтева и несто мањег броја кредита", каже Александар Јовић из Националне корпорације за осигурање кредита.

Програм дотираних кредита предвиђен је и за следећу годину. Колико ће новца бити издвојено, знаће се после усвајања буџета.

Да подсетимо, за ову годину издвојено је 3,5 милијарде динара, део је утрошен на кредите за војску, здравство и просвету, па је за остале грађане остало око 1,9 милијарди динара.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 10. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом