Како општине штеде енергију

Све локалне самоуправе које имају више од 20.000 становника у обавези су да формирају Канцеларију за енергетску ефикасност и запосле енергетског менаџера. Приоритет су стамбене зграде, а циљ је штедња енергије, што је једна од обавеза на путу прикључења земље Европској унији. Србију у томе, са 2,5 милиона долара, помаже Програм Уједињених нација за развој (УНДП). У току је и јавни позив за расподелу још милион евра из Буџетског фонда за енергетску ефикасност.

Послове енергетске обнове, локалне самоуправе до сада су радиле периодично и у мањем обиму. Рађена је изолација или мењана застарела столарија. На организовану примену мера енергетске ефикасности, од овог априла обавезује их и закон, а послове ће водити обучени енергетски менаџери.

"Још немамо енергетског менаџера. Ја сам као енергетичар радим на тим стварима, а до средине ове године и то ће бити урађено", указује енергетичар у општини Сента Киш Жолт.

"Поред тога што то место не постоји, ми смо још прошле године започели један посао подизања енергетске ефикасности стамбених објеката приватних кућа. Циљ нам је да смањимо аеро-загађење", каже Младен Пећинар из Одељења за заштиту животне средине у Ужицу.

Злата Жујовић, инжењер грађевинарства у општини Лајковац, каже да Лајковац нема енергетског менаџера. "Једна смо од мањих општина Колубарског округа, али нам је намера да га уведемо и применимо сва правила у вези са законом", каже Жујовићева.

Задатак локалних самоуправа је да подижу свест грађана о штедњи енергије, а морају да направе и конкретне планове за уштеде. УНДП са ресорним институцијма пратиће њихову реализацију.

Маја Матејић, менаџер за енергетику у УНДП, наводи да ће тридесет општина добити помоћ у успостављању канцеларије за енергетски менаџмент и то ће бити оне општине са најмање капацитета и то су општине које имају 20–50.000 становника.

"Поред помоћи за успостављање канцеларије, пројект обезбеђује и информациони систем за енергетски менаџмент. То једна веома захтевна апликација за потрошњу енергије и воде у јавним објектима", каже Мајетићева.

Стамбени објекти су највећи расипници енергије, а око 80 одсто кућа у Србији нема ни изолацију. Локалне самоуправе до половине маја могу конкуристи и код Министарства енергетике за новац из Буџетског фонда енергетске ефикасности са пројектима обнове фасада, таваница, замене столарије, јавно осветљење, увођење клима и замену котлова за грејање.

"Смањањем потрошње допринећемо бољем економском положају општина. Уштеђена енергија је најјефтинија енергија. Други део се односи на обавезе према енергетској заједници где смо се обавезали да до 2018. уштедимо девет посто енергије", напомиње Милош Бањац из Министарства енергетике.

Упоредо се припремају и програми смањења потрошње енергије у државним институцијама, а посебно у индустрији. Србија троши и четири пута више енергије од европског просека.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.