Табаковић: Очекујем више инвестиционих кредита за Србију

"Никад проблем није да ли сте се много задужили већ да ли имате друштвени производ из којег то можете да враћате", рекла је Јоргованка Табаковић новинарима поводом враћања последње рате дуга ММФ-у по кредиту из 2009. године.

На питање за шта је тај новац био употребљен, она је приметила да се о томе уопште није говорило, да је 2009. Србија закључила аранжман у којем је користила 1,53  милијарди евра за девизне резерве, али не само то већ и  користила 422 милиона евра посебне помоћи за буџет, после 2008.

Табаковић је истакла да сви они који говоре о томе да се Србија прилично задужила смели су са ума чињеницу да је тај кредит од августа 2012. вратила 1,6 милијарди евра и сутра   исплаћује и последњу рату тог кредита који је коштао 91 милиона евра.

"И ништа ту не би било спорно да се са тим значајним средствима остварени неки резултати, али напротив, повећавани су унутрашњи и спољни дефицити, дефицит буџета и текућег рачуна и заиста мисим да је ово време када треба озбиљно говорити о томе да онај ко узима кредит не сме наредној власти да оставља обавезе и негативне показатеље економије  коју треба јачати и све време приговарати - где су та средства  ко је по њима плаћао камате и враћао кредите", каже гувернер.

Она је подсетила да је, такође, важна чињеница да је Србија 2011. узела кредит од ММФ односно добила одобрење да користи средства, што је био стендбај аранжман из предострожности.

"Средства нису искоришћена, али је плаћено близу два милиона евра за резервазцију средстава и аранжман је прекинут после прве ревизије, јер ниједан од показатеља нити договора са ММФ није био испуњен", каже Табаковић.

Како каже, аранжман који је ова влада склопила 2015. значи право да се користе средства од 1,2 милијарде евра или да се не користе, и он ће за две године коштати државу Србију свега два милиона евра за резервазцију средстава.

Табаковић је нагласила да би волела да се мало више говори о резултатима смањеног буџетског дефицита, потпуној покривености текућег рачуна, страним директним инвестицијама, ниској инфлацији и стабилности коју је постигла ова влада.

Коментаришући да тврдње у јавности да постоји 25 милијарди евра кредита државем, она је објаснила да више од 10 милијарди кредита представља приватни дуг, а да јавни дуг који држава гарантује односно дуг локалних самоуправа, агенција, фондова, владе и државних предузећа износи око 15 милиајрди евра.

"Ако стварете сваке године дефицит, а који је ове године  на историјски ниском нивоу пошто је био 3,7 односно четири  одсто се планира, тај дефицит морате нечим да финансирате", рекла је Табаковић.

Констатујући да дефицит има и једна Велика Британија и да га финансира као и Србија емисијом хартија од вредности, гувернер је закључила да није је важно колико се задужујете већ да ли имате друштвени производ из кога то можете да отплатите.