Могу ли фармери да се обогате од продаје јаја

Док велике живинарске фарме у Србији углавном таворе, мали и средњи произвођачи јаја који избегну накупце и велике трговачке марже могу солидно да зараде. Иако је једна од најмање субвенционисаних грана пољопривреде, производња се из године у годину повећава. Било би и боље, кажу стручњаци, када би поново почела да ради макар једна од две фабрике за прераду јаја у полупроизвод.

Када је породица Петровић израчуна да производна цена јајета не прелази шест динара по комаду, а да у трговинама оно кошта и 14 динара, решили су да изнајме тезге на пијаци, па сада на велико продају само мањи део производње од 3.000 јаја дневно.

"Мама је на пијаци, тата скупља јаја, класира, ту су и ћеркице које помажу деди тако да сви учествујемо на фарми и ту је рачуница, мислим да када би имали запосленог, каква је сад ситуација, не би се исплатило али од овога може да се живи, не може да се обогати али може нормално да се живи", каже Владимир Петровић из Великог Села.

Половина јаја у Србији произведе се на свега десетак великих фарми, остатак производње преузела су мала и средња породична газдинства, односно предузећа.

"Доста је уситњена та производња али је чињеница да ми имамо довољно конзумних јаја за сопствене потребе и наравно имамо и тржишне вишкове. Производња конзумних јаја за 2015. је око две милијарде комада што је за 200 милиона комада више него 2014. године", каже Ненад Будимовић из ПКС.

Због правилника о салмонели који не предвиђа надокнаду трошкова произвођачима у чијем се јату пронађе та бактерија, Србија не може да извози у Европску унију. У Македонију, Црну Гору и Босну и Херцеговину извезли смо 30 милиона комада јаја. Ипак, увеземо двоструко више.

Раде Шкорић из Пословног удружења за живинарство каже да се у Србију увезе око 70 милиона конзумних јаја кроз полупроизводе за кондиторску индустрију и индустрију мајонеза.

"Наше две фабрике које то могу да ураде не раде и то би сигурно растерењтили тржиште где би произвођачи могли мало другачије да се удруже и код формирања цене с трговином много боље прођу", каже Шкорић.

Породица Петровић одгаја коке носиље домаће расе али и "ленхор коке" чија су јаја потрошачи спремни да плате и неколико динара више а трошкови су исти.

Произвођачи кажу да је будућност у белим јајима од "ленхор кока", имају мање холестерола, лакше се варе, а о Васкрсу се лакше и лепше фарбају.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.