Органска храна - шанса за пољопривреду и потрошаче

Да би наши пољопривредници више произвели и узели макар део светског органског колача који је у 2015. години вредео 60 милијарди долара, требало би повећати сертификацију која није скупа, поготово ако се узме у обзир то да органска храна може бити и три пута скупља од оне која се највише купује.

Вида и Горан Тодоровић су пре дванаест година напустили престоницу и вратили се у завичај, Бачевце подно Дивчибара, где су започели производњу здраве хране. Искуство професорке историје, односно радника Београдског водовода, није им много помогло, али жеља да се баве новим послом јесте. Сваке среде путују у Београд, на Каленић пијацу где продају јабуку, млад лук, парадајз. Суботом се празних гајбица враћају производњи.

"Верујемо да је то наша будућност. Због деце смо кренули тиме да се бавимо, куповали смо им у почетку здраву храну а онда смо схватили да можемо и ми да је произведемо. Није лако по цео дан за тезгом, али нисам се покајала", прича Вида Тодоровић

Да би поврће и воће које узгајају без пестицида и вештачких ђубрива на два хектара земљишта, добило и званичну потврду да је органско, требало је да прођу три године конверзије. Та процедура их годишње кошта око 500 евра, али су зато плодови на њиховој тезги и два пута скупљи него на другим. Кажу, сертификат их чува, баш као и купце.

"Нама верују зато што радимо ово већ 12 година.Понеко нови ко дође, потражи, наравно, ми морамо да му досатавимо на увид", каже Горан Тодоровић.

Да би био сигуран да је производ органског порекла, купац на њему треба да потражи национални лого и бар-код сертификационе куће. Потрошач од продавца може да потражи сертификат на коме су информације о свакој култури посебно.

"И које су то количине за које је он добио сертификат, и такође је врло важно обртити пажњу на валидност сертификата будући да се сертификати и обнављају сваких годину дана", додаје Ивана Симић, Сербиа органика.

Органску производњу у Србији прати седам контролних - сертификационих кућа које је акредитовало Министарство пољопривреде.

"Највеће је интересовање малих произвођача поврћа и воћа који покушавају да се изборе са конкуренцијом. Заправо да ту додату вредност коју верују да имају у свом производу да њу докажу и да нађу свој пут на тржиште", каже Горан Пивнички, Сертификациона кућа ТМС.

Пивнички каже да влада велика заблуда око тих цена јер су људи негде чули и информисани су о неком другом реду величина

"На пример неко мало газдинство од два хектара са хектар и по ратарства и хектар воћартства на годишњем нивоу то може да кошта негде 30 хиљада динара", објашњава Горан Пивнички.

У Министарству пољопривреде кажу да раде на националном плану за развој органске пољопривреде. У плану је оснивање инфоцентара за органске произвођаче и увођење саветодаваца за органску производњу у оквиру пољопривредних стручних служби.