Законом о инспекцијском надзору против сиве економије

Сивим каналима годишње протиче најмање око 50.000 тона горива, процењују привредници који легално послују.

"Сведоци смо ових дана да, нарочито у аграрним подручјима Србије се оглашава јавно директна достава дизел горива кући, разношење и продаја по кућама, то је кривично дело, то је нешто што никако не би смело да се дозволи јер је у питању акцизна роба, са таквим начином продаје ризикују и сами потрошачи, али они су често спремни због велике разлике у цени да прихвате ризик лошег квалитета", каже Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије.

Грађани ризикују, држава добија мање новца, а трпе и они који раде по закону и плаћају порезе, доприносе и друге обавезе, због чега је њихова роба у старту скупља.

"Они не могу на тржишту да буду конкурентни, дакле конкурентност је код њих свакако један од највећих проблема и не могу да се развијају, не могу да унапређују пословање, не могу да запошљавају", истиче Гордана Хашимбеговић из Привредне комора Србије.

Од државе траже оштрији обрачун са шверцерима. Инспекције уверавају да се стање мења набоље. Тржишна је прошле године из нелегалних токова одузела 5.000 килограма резаног дувана, око 1.000 килограма кафе, ван промета ставила скоро 600.000 литара нафте, 4.000 литара алкохола.

"Није више од можда 2.000, 3.000 људи који се баве тим послом, послом сузбијања сиве економије. Тржишна инспекција која има око 350 инспектора који раде на терену, активним сузбијањем сиве економије се бави можда трећина њих. Недостатак кадра се осећа, али ми ту не можемо ништа", каже Горан Мацура из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Недовољан број инспектора није једини проблем који ствара тешкоће у сузбијању сиве зоне где је и акцизна роба.

"У сфери кафе где се у последњих неколико месеци стално истиче да сиво тржиште кафе годишње износи око 20 одсто, односно око 5.000, 6.000 тона, то само по себи значи да се ради о неких 300 и више шлепера на годишњем нивоу, то су огромне количине робе коју не можете сакрити, можете један део, али је немогуће да то нико не види, према томе мора да постоји систем који то омогућава", истиче Зоран Кнежевић из Балкан магазина.

Колико републичка каса годишње изгуби од шверцовања акцизне робе, држава нема податак. Процењује се да је удео сиве економије око 30 одсто бруто друштевног производа.