Кредити, српска мука са швајцарским курсом

Швајцарски франак све је јачи, а задужени у тој валути све сиромашнији. Једни проблем решавају тужбама, а други су се, према препоруци Народне банке, одлучили за конверзију дуга. Већина тражи посебан закон по узору на земље које имају исти проблем.

После неколико година, у Хрватској је јесенас усвојен закон који налаже конверзију дуга у "швајцарцима" у евро и то по курсу куне на дан подизања кредита.

Тако је Диани Доронтић из Загреба месечна рата нижа за 200 евра, а главница мања за 8.000 евра.

"Конверзија је, по мени, у реду, она је својеврсни компромис, али ја сам ипак, оно што је нама био главни циљ, постигла да се главница сада реално смањила с обзиром на године колико кредит отплаћујем", каже Диана.

Сличан закон који олакшава отплату стамбених кредита у "швајцарцима" усвојен је и у Пољској, која има највише таквих дужника, као и у Мађарској и Црној Гори, а усвајање акта који ће решити то питање најављено је и у Босни и Херцеговини. За такво решење залажу се и представници Удружења "Ефектива" у Србији.

"Народна банка Србије приликом узимања тих кредита није упозорила на двоструки валутни ризик, а била је у обавези. Ми га свакако имамо јер без обзира на то што је овде званично средство плаћања динар, ми смо у еврозони јер и на макроекономском и на индивидуалном плану све се трансакције мере у односу на евро", објашњава Бошко Церовић из Удружења "Ефектива".

Дужници замерају Народној банци то што није бранила курс динара према "швајцарцу" као према евру. Кредите у "швајцарцима" називају уговорима са маном јер приликом подизања кредита није постојала ни доња ни горња граница курса.

"Ово су непоштени односи и као такви би морали да се промене и да се уравнотежи еквиваленција узајамних давања, нарочито што клијентима није био предочен као потрошачима двоструки девизни ризик. Судови и нарочито други органи морају да заштите слабију страну јер је то њихова уставна обавеза", сматра председник Управног одбора Уније потрошача Денис Перинчић.

Наводећи да је свесна ситуације са којом се суочавају грађани који су узели кредите у "швајцарцима", Народна банке Србије подсећа да је дала препоруке банкама да клијентима олакшају отплату у наредне три године, као и да се за одложени период не обрачунавају камате. Посебно тражи да се води рачуна о социјално угроженим корисницима.

Последња у низу мера односи се на четири модела анектирања уговора о кредиту. Одлука је донета ради очувања стабилности финансијског система Републике Србије, а после негативних кретања на међународним девизним тржиштима.

У Србији је одобрено око 20.000 кредита укупне вредности око 800 милиона франака. У Хрватској је око 70.000 људи заједно било задужено за три и по милијарде "швајцараца". Закон који је омогућио замену отплате тих кредита у еврима коштаће хрватске банке око 800 милиона евра.