Споразум "Србијагаса“ и "Гаспрома" о Банатском Двору

Складиште Банатског двора, са садашњим капацитетом од 450 милиона кубних метара гаса, може да обезбеди двомесечну резерву. Проширење треба да донесе складиштење до милијарду кубика гаса. Идућег месеца стручњаци Гаспрома понудиће Влади три сценарија техничких решења.

"Детаљно разрађујемо три модела за Банатски двор. Они се разликују у капацитету и испорукама али и могућностима дневних максималних количина гаса. Разматра се и капацитет од чак две милијарде кубика гаса", навео је члан Извршног одбора Гаспорома Олег Аксјутин.

Након детаљног разматрања сваког од та три сценарија биће познато и више детаља, рекао је Аксјутин, додајући да рок за почетак радова и њихова динамика такође зависе од од модела који на крају буде изабран. 

Генерални директор "Србијагаса" Дзшан Бајатовић објаснио је да кад друга фаза Банатског Двора буде завршена, то би могло да буде складиште од милијарду кубика гаса.

"Укупне инвестиције у Банатски Двор зависе од модела који се одабере. Ако је онај који предвиђа капацитет од милијарду кубика и резервним компресором, то је онда инвестиција реда величине од око 70 милиона евра", рекао је Бајатовић истичући да је реч о пројектном финансирању.

Упитан ко ће донети одлуку о моделу, Бајатовић је рекао да су то акционари, али и да мора да се сагласи Влада Србије.

"Где год се доноси одлука о повећању вредности, о уделу Србијагаса, морамо да тражимо дозволу владе", рекао је Бајатовић.

Бајатовић је додао да се нада да ће то бити успешан посао, јер како је приметио, претпоставке за то постоје, а доказ је пре свега искуство у заједничком раду Србијагаса и Гаспрома.

"Гаспром као највећа компанија у овој области остаје стратешки партнер Србијагаса и не постоји ниједан разлог да то мењамо. Ми ћемо сарадњу унапређивати, да нам буду доступна знања Гаспрома која ми немамо, укључујући и најновије технологије. Наши експерти технички пре свега али и финансијски експерти ће имати прилику да имају увид у то како Гаспром ради и како се развија", рекао је Бајатовић истичући да су стандарди Гаспрома и изнад захтева ЕУ.

Бајатовић је додао да тренутно нема потребе за другим складиштем гаса у Србији.

Потребе у комерцијалном смислу нема ако је складиште оријентисано на Србију.

"Ако је регионално оријентисано, за потребе Бугарске, Румуније, БиХ, ми ћемо разматрати и друго складиште. Наша је идеја да све радимо у стратешкој сарадњи са Гаспромом, што не искључује сарадњу и са другим компаније", рекао је Бајатовић.

У "Србијагасу" кажу да са Владом раде и на развоју пројекта гасовода до Бугарске, за шта очекују и финансијску подршку Европске уније.

Бајатовић је додао је да је данашњи споразум о сарадњи две компаније потписан на основу претходно потписаног меморандума о разумевању.

"У оквиру овог заједничког посла ми ћемо се бавити и питањима перспективе и развоја, питања су везана за развој подземог складишта и транспорта гаса, коришћењем гаса као горива и коришћења природног гаса и низ других питања који улазе у сферу интересовања обеју наших компанија", навео је Бајатовић.

Бајатовић је изненађен примедбама Енергетске заједнице, поручивши да ће реорганизација предузећа бити завршена у договореном року, до 1. јула.