Арапи и финансијски земљотрес

Арапски инвеститори су врло оптимистично гледали на одлуку лидера у САД и Европи да се убрза помоћ влада посусталом финансијском сектору.

Кључни арапски берзански индекси у Дубаију и Саудијској Арабији су од осам до десет одсто виши, док су они у Египту, Оману и Абу Дабију порасли за три до пет одсто.

После недеље економских невоља, неки у арапском свету ликовали су због ове кризе, док су други осећали тешкоће и на својим леђима. Велики пад цена нафте на испод 80 долара по барелу навео је саудијског гувернера за финансије, Хамада Сауда Ал Сајарија, да ТВ мрежа Ал Арабија изјави да је "ситуација у краљевству под контролом... И да ће заливске земље и даље бележити профит, чак и ако цена нафте падне на 45 долара по барелу".

У суседном Дубаију, где уносни грађевински сектор прети да се сруши ако се криза продужи, власти инсистирају да је "све као и обично", док отварају нове аеродромске терминале и одобравају пројекте за изградњу неколико нових облакодера.

Упркос обновљеном оптимизму, има и оних који гаје песимизам - попут катарског муфтије, Јусуфа ал Карадавија који је за ТВ мрежу Ал Џазира изјавио да је "капитализам пропао и да би свет требало да пређе на исламски финансијски систем".

Банке које оперишу по исламском принципу не исплаћују камате на депозите, подсећа Глас Америке у аналитичком тексту.

У Либану неколико догматских исламских фундаменталиста тврде да ће недавни финансијски дебакл "приморати Сједињене Државе да се ускоро повуку из Ирака и Авганистана".

Међутим, председник Либанског удружења индустријалаца, Фади Абуд, сматра да неће сви делови арапског света бити у истој мери погођени текућом кризом.

"Земље у којима су банке биле више ангажоване на америчким тржиштима свакако ће претрпети далеко више од земаља попут Либана или, на пример, Сирије, које не послују са западним светом. Земље Персијског залива, које су више повезане са западним тржиштима, свакако више осећају ову кризу него остатак света", тврди Абуд.

Бејрутски дневник "Даилу Стар" бележи да су либанске банке примиле прилив капитала из Европе и САД, док многи арапски инвеститори сматрају да је банкарски сектор у тој земљи безбеднији него на другим местима.

У Дамаску, сиријски дневник "Тешрин", љутито примећује да су, после завођења многих санкција према Сирији, САД "најзад добиле оно што су заслужиле".

"После осам година предвођења света из једне катастрофе у другу, Америка сада има сопствену катастрофу са којим мора да се носи", закључује тај сиријски лист.