Вучић: Желимо најбоље односе са свима на Балкану

Александар Вучић је рекао у обраћању на Инвестиционом самиту Европске банке за обнову и развој у Лондону да је још много посла пред Србијом како би постала део Европе, која је стабилна и сигурна.

Истакао је да је добро што се чешће налази са представницима осталих земаља региона него у прошлости, зато што се разговара, поштује и разуме значај сарадње. Наглашава да су Србији, поред ЕУ, највећи трговински партнери управо суседи.

Није нас, каже, срамота што живимо на Балкану, иако неки желе да буду изван њега, мада му припадају. Каже да је Србија спремна за виши степен интеграције.

"Желимо најбоље односе са свим земљама на Балкану. Не знам да ли смо успешни у томе. Много је тога што треба да урадимо да бисмо уклонили препреке. Много проблема смо пребродили", рекао је српски премијер подсећајући на ситуацију када је граница са Хрватском на пет дана била затворена због мигрантске кризе.

Премијер је указао и на проблем нарастајућих национализама на Балкану, оценивши да је реч о проблему који се прећуткује. "Чињеница је да се то може осетити свуда у региону и само политички слеп човек може се правити да то не види", рекао је Вучић.

Истакао је да је пред регионом, који се суочава и са мигрантском кризом, тешка година и у економском и у политичком смислу. Нагласио је да све земље региона теже чланству у ЕУ и предузимају тешке кораке како би јој се приближиле, али је додао и да је ЕУ изгубила магичну моћ коју је имала.

Србија је била земља која је у претходне две године имала највише инвестиција у региону, иако није било већих приватизација, рекао је Вучић и додао да се нада да ће се то наставити.

"Прошле године смо имали 1,7 милијарди евра директних страних инвестиција, што је добар резултат и више него 2014, али то није довољно. Потребне су нам две милијарде евра страних инвестиција да бисмо имали одржив систем", рекао је Вучић.

Према његовим речима, резултати фискалне консолидације су били добри, али има још места за промене – учинити правосуђе ефикаснијим, наставити борбу против криминала и корупције и додао да Србија у томе напредује, што доказује и бољи пласман на Дуинг бизнис листи Светске банке, на којој смо са 91. места скочили на 59.

Захвалио је ЕБРД-у на инфраструктурним пројектима и развоју предузетничког духа у Србији без чега, каже, не би било напретка.

"Ми смо пред тешком годином, не само економски већ и политички...  Очекујемо значајнију подршку ЕБРД-а и ЕУ, од многих европских земаља, не само да нам поклањају новац, желимо да нам помогнете у реформама, образовању, политичком подршком", рекао је Вучић и додао да много тога треба да се уради, пре свега у правосуђу, борби против корупције и криминала.

"Само стварањем јединственог тржишта и царина моћи ћемо да остваримо значајније резултате", додао је Вучић у обраћању учесницима Инвестиционог самита ЕБРД-а.

Нагласио је значај изградње ауто-пута од Ниша до Приштине. "То ће бити ауто-пут мира, и верујем да ће бити најбоља веза између Београда и Приштине, и позивамо ЕБРД да нам помогне", рекао је Вучић.

Рекао је да "нигде не цвета цвеће" ако се сагледају и унутрашњополитичке ситуације у земљама на Балкану.

"Видећете да нигде не цвета цвеће и да нигде није тако ружичасто како је свако то умео лепо да вам представи. Да бисмо то избегли потребна нам је већа подршка ЕБРД-а, да брже завршавамо пут Ниш-Приштина јер Србима и Албанцима не можемо да покажемо ништа ако им не покажемо пут и ако тим путем не можемо брже да стижемо једни до других", истакао је Вучић.

Истакао је и да мора да се промени пракса да возила стоје на административној линији по три-четири дана, али и да се не задржавају на граници са БиХ и Хрватском.

Вучић је поручио ЕБРД-у да би волео да представници те банке чешће посећују Србију и регион, јер та банка пружа значајну подршку.

Самиту у Лондону присуствују и премијери Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Албаније и Косова. Састанак се одржава по такозваној Гимних формули, која подразумева да нема обележја држава.

Премијери о значају заједничких пројеката

Премијер Хрватске Тихомир Орешковић истакао је да је самит нарочито важан у периоду регионалних промена, траже се инвестиције не само за локални економски раст, него и шире регионалне пројекте који ће увезати ове земље и ојачати регионални и локални развој.

"Улога владе је да да оквир, а политике да окружење буде позитивно. Посвећен сам томе као премијер", рекао је Орешковић и навео да ће посебна пажња у Хрватској бити посвећена свим активностима које стимулишу раст, послове и стандард грађана.

Према његовим речима, свима је јасно да су мала и средња предузећа мотор раста, и Хрватска рачуна на 200 милиона евра из ЕУ фондова, а у комбинацији локалне развојне банке и пословних банака, требало би да се направи фонд од 500 милиона евра како би се стимулисала та предузећа да погурају раст и запосленост.

Председавајући Већа министара БиХ Денис Звиздић рекао је да је БиХ усвојила у јулу агенду економских реформи, те да је и сарадња у региону један од приоритета посебно у контексту ЕУ интеграција.

"Имамо позитивну сарадњу са суседима. Добар пример начина на који можемо даље да развијамо односе јесте потписивање споразума о граници са Црном Гором и о заједничкој инфраструктури и дипломатским активностима са Србијом", рекао је он.

Косовски премијер Иса Мустафа рекао је да су регионални пројекти веома важни и да доприносе развоју свих земаља на Балкану, истичући да развој инфраструктуре у транспорту и енергетици у региону доводи до привредног раста и нових послова, као и до раста страних инвестиција.

Мустафа је рекао да је Косово посвећено нормализицји односа у реигону и сарадњи са свим земљама.

Премијер Албаније Еди Рама нада се да ће данашња конференција послати јасну политичку поруку о зрелости и стабилности региона.

Наводећи да су економије земаља на Балкану мале да би се међусобно такмичиле или самостално наступале на светском тржишту, Рама је рекао да је трговина између земаља Западног Балкана у 2015. години порасла.

Премијер Црне Горе Мило Ђукановић рекао је да без обзира на све изазове, државе Западног Балкана верују у уједињену Европу.

Након седам година од почетка глобалне финансијске кризе, навео је, европска економија наставља да се суочава са тешкоћама, а ниске цене нафте, монетарни стимуланси и предах у примени рестриктивних мера нису донели динамичнији економски раст….

Премијер се претходно састао са председником ЕБРД-а Сумом Чакрабартијем, а на маргинама самита разговарао је и с министром спољних послова Велике Британије Филипом Хамондом и премијером Црне Горе Милом Ђукановићем.

На свом званичном Твитер налогу Вучић је забележио да ће "Србија бити представљена као пример добре праксе због спроведених економских реформи", а с њим на самиту у Лондону учествују и министри Зорана Михајловић и Душан Вујовић.