Одуговлачење са изменама закона о реституцији

Закон о враћању одузете имовине и обештећењу за ту имовину на снази је скоро пет година. Током његове примене показали су се многи недостаци. Измене и допуне закона прошле су јавну расправу и добиле позитивна мишљења министарстава, међутим, још нису прошле Владу. Мрежа за реституцију подржава Владу да истраје у измени тог закона јер су, тврде, против њих искључиво припадници организованих криминалних група.

Измене закона о реституцији требало је прошле недеље да се нађу пред посланицима заједно са законом о враћању имовине одузете жртвама Холокауста без наследника. Зашто нису, у надлежном министарству нисмо добили одговор.

"Неопходне су измене закона које су готове и прибављенa су сва мишљења надлежних министарстава. У том смислу, ми као мрежа упућујемо иницијативу Влади још једном да апсолутно по хитном поступку, без даљег одуговлачења, оклевања, пре избора буду достављене Скупштини те измене и да буду усвојене", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Враћање одузете имовине у Србији регулише више закона. У натури или супституцијом имовина је највећим делом враћена црквама и верским заједницама, биће враћена и жртвама Холокауста без наследника, али је за највећи број грађана реткост.

Шеф Делегације Европске уније у Србији каже да не постоји европски модел за реституцију, али да је битно да дође до ефикасније имплементације закона који су усвојени.

"Мислим да је велики број изазова и корака у вези са реституцијом у Србији, укључујући и супституцију, али, у вези са тим, треба да дође до одлуке на нивоу Владе", рекао је Мајкл Давенпорт.

Закон о реституцији до сада је мењан два пута, и то део којим се одређује рок за почетак исплате обештећења које, без обзира на вредност одузете имовине, не прелази пола милиона евра.

Исплата би, према важећем закону, требало да почне 2018. године. Најновије измене и допуне закона чекају одобрење Владе.

"Предлог закона има више предности за државу, јер неким следећим корацима због недефинисаних ствари у садашњем закону, нејасноћа, лоше администрације или непостојања документације, то може бити основ за неке будуће тужбе пред међународним и домаћим судовима, а то не желимо", објашњава директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Уколико Скупштина усвоји измене закона о реституцији, које нису суштинске, стручњаци сматрају да ће то ипак бити први корак ка знатнијим изменама које би могле да уследе. Јер, како кажу у Мрежи за реституцију, држава нема новац за обештећење грађана, али има много непописане имовине и довољно земљишта којима би грађани могли да се обештете.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.